Етика на мрежи

етикета (франц.)

  • строго утврђени ред и начин опхођења на двору монарха, у односима међу дипломатима
  • начин отменог и укочено-удворног друштвеног опхођења,
  • правила друштвеног опхођења; формалности у титулисању при писању молби.

Нететик, као спој речи “нетворк етик”, је скуп друштвених конвенција које омогућавају интеракцију преко мрежа, од Усенет-а и маилинг листи до блогова и форума. Ова правила су описана у документу ИЕТФ (Internet Engineering Task Force) под ознаком РФЦ 1855 . Међутим, као и многе друге појаве на Интернету, сам концепт и његова примена су и даље у стању сталне промене, и разликују се од једне заједнице до друге.
Колико пута вам се десило да пожелите да имате тастер Ун-Сенд, којим би сте опозвали емаил који сте управо послали? Сигурно много чешће него што сте пожелели да вратите штампано писмо или факс који сте послали. Шта је то што електронску комуникацију чини толико другачијом од досадашње уобичајене писмене или усмене комуникације са пословним партнерима?

Шта доноси Нететикција у односу на постојећа правила комуникације?
Пословна комуникација са окружењем подразумева примену одређених правила опхођења. Осигурање и финансијски послови су „старе“ индустрије које су на располагању заиста имале векове да разраде све модалитете комуникације са окружењем, како са сопственим клијентима (физичким и правним лицима), тако и са окружењем (потенцијални клијенти, конкуренција/партнери, држава,…). Сваки детаљ комуникације је разрађен у великом броју могућих варијанти, искуство се преноси са једне генерације на другу. Технолошке промене у комуникацији наравно утичу на промене у форми међусобног обраћања – папир је заменио штављену кожу, електронски запис је заменио папир, својеручни потпис је заменио печат у воску, а електронски потпис је заменио својеручни потпис. На први поглед све ове промене су само мењале форму „поруке“, без утицаја на њен садржај. Ако погледате форму пословног писма и истог таквог писма послатог факсом, па чак и форму одговарајуће пословне емаил поруке – једва да су приметне разлике. Зашто мислимо да би Интернет, као најновија комуникациона технологија, било шта суштински мењао у природи пословне комуникације?
Интернет, као „мрежа свих мрежа“, није само канал комуникације – он је и „место“ окупљања. Премда виртуелно место, ипак представља „локацију“, а за потребе визуализације тог „места“ довољно је да замислите да је та „локација“ управо екран вашег компјутера/мобилног уређаја. Сви они са којима комуницирате су у тој истој тачци, физичка раздаљина ефективно престаје да постоји. А постоје ситуације у којима сви причају у глас и то може да буде много већа бука од оне коју доживите на веома посећеном сајму или у паузи у неком конгресном центру. Сви ти гласови могу да буду усмерени и само ка вама у оквиру једне, свима занимљиве дискусије, у којој сте баш ви главна тема (на вашу срећу, или несрећу, зависно од тога да ли вас хвале или куде). А могуће је и да се десетине конверзација обављају паралелно, од којих су неке директно релевантне за вашу пословну судбину, а неке нису. Како у тој „галами“ уопште нормално радити? Како очувати озбиљност наступа и имиџа грађеног деценијама, а опет задовољити потребе ваших власника одн. клијената. Не, нисмо се збунили, прави власници ваше судбине су клијенти, због којих ви и постојите. Наравно, не оспоравамо акционарима њихова власничка права, али сложићете се да ни једном акционару неће бити много стало до акција банке или осигуравајућег друштва које нема клијенте. Клијенти су наши прави власници и наши прави шефови, а сви ми се из све снаге боримо за њихову наклоност. Плату запосленима „дају“ клијенти, њу не „даје“ директор, он је само усмерава према критеријумима установљеним унутар наше организације (а мудро је да допринос у задовољавању потреба клијената буде један од важних критеријума). Наравно, ово није чланак о систему награђивања, већ о правилима комуникације, а још више о самом пословном процесу који јесте комуникација. Шта је друго пословна активност којом се бавимо него стална размена информација између нас и окружења. Финансијска трансакција која се обавља преко Интернета је размена информација. Уговор о осигурању који се склапа преко Интернета је размена информација између уговорних страна. Маркетиншка кампања за промоцију новог финансијског производа представља информациони ток. Велики улични билборд са сликом задовољног клијента је „порука“ коју шаљемо тржишту, као и емаил порука коју пошаљемо онима који су изразили жељу да примају такве наше поруке. То су поруке које „ми“ шаљемо „њима“. То није разговор, то је наш монолог, за који се надамо да га друга страна пажљиво слуша (или барем понекад само примети). Али, учешће на некој дискусионој листи, или некој од социјалних мрежа је већ „разговор“. А у разговору на мрежи свих мрежа постоје и нека посебна правила. Њихово, чак и нехотично, нарушавање, може да се окрене против вас, а најгоре што може да вам се деси је да вас ухвате у лажи, мада је довољно лоше и да ваша неспретност, у виду примењивања неких других правила (примерених другим облицима комуникације), изазове подсмех.

You may also like...