Plaćanje preko Interneta u Srbiji

Bajron Kristofer je druželjubivi kanađanin iz Edmontona, spreman da čak i potpune neznance počasti pivom. Tako je jednog dana (1999. godine) naručio barmenu pivo za tri neznanca koji su sedeli u bašti ispred restorana. Jedino što je stvarno neobično u ovom događaju je da je u trenutku naručivanja (i plaćanja) on bio tačno 14.165 km daleko od bara u kome su sedeli zahvalni (i ne malo iznenađeni) gosti. Kristofer je sedeo za svojim kompjuterom u Edmontonu, Kanada, a gosti su sedeli u bašti restorana hotela u Sidneju, Australija. Tridesetak godina ranije Kristofer je, kao mladi radio reporter, putovao Australijom u potrazi za poslom i zapamtio je gostoljubivost kojom je bio svuda docekivan od strane potpuno nepoznatih ljudi. Najčešće su ga čašćavali pivom u pabu, pa je zato poželeo da i on počasti nepoznate australijance pivom, da uzvrati ljubaznost. Na veb kameri postavljenoj u bašti hotela je video tri neznanca, zatim je video koji je naziv hotela, našao broj telefona u imeniku na Internetu, pozvao restoran, dao broj svoje bankovne kartice i platio 7,80 $ za pivo (i častio konobara napojnicom od 2,20$). Iako je Internet, veoma kreativno, iskorišćen u ovoj finansijskoj transakciji, to ipak nije bilo plaćanje preko Interneta.
Plaćanje preko Interneta podrazumeva korišćenje Internet servisa za realizaciju finansijske transakcije. Pravna lica u sve većem broju koriste e-bank aplikacije svojih banaka za upravljanje svojim računima. Fizička lica koriste u tu svrhu prvenstveno svoje bankovne i kreditne kartice, ali postoji i niz posredničkih servisa sa tom namenom. Svrha tih servisa je da prilikom on-line kupovine ne koristite svoju karticu za svaku transakciju, odn. da svoje finansijske podatke šaljete direktno prodavcu. Umesto toga karticom (ili bankovnim transferom) uplatite neki iznos posredničkom servisu za plaćanje preko Interneta, a onda koristite taj servis za pojedinačne transakcije. Na ovaj način korisnik smanjuje rizik plaćanja koji je uvek prisutan kod prenošenja osetljivih informacija preko Interneta. Prodavcu šaljete samo vašu email adresu kod posredničkog servisa, a sa tom adresom prodavac se obraća posredničkom servisu i dobija odgovarajuća sredstva a da nikad nije video podatke sa vaše kartice. Primer takvog servisa je Moneybukers , dostupan već godinama i građanima Srbije. Iako je Moneybookers do sada obavio preko 12 milijardi transakcija, najpopularniji servis za posredno plaćanje na Internetu je bez sumnje PejPal .
Piter Til i Maks Levčin su 1999 osnovali PejPal (koji se tada zvao Konfiniti). Kao i kod mnogih drugih usluga u virtuelnom svetu, uspeh je bio munjevit. Korišćenjem metoda klasičnog i viralnog marketinga privlačeni su korisnici – kako Internet kupci, tako i Internet prodavci. Ovakav rast je vrlo brzo doveo do toga da je PejPal postao podrazumevajući način on-line plaćanja.
screenshot_00011Danas on ima 153 miliona registrovanih korisnika koji se nalaze u 190 zemalja vršeći transakcije u 18 različitih valuta. S druge strane postoje i oni koji kritikuju PejPal zbog toga što praktično vrši mnoge finansijske funkcije koje vrši banka, a da pri tom nije banka i da nije podvrgnut regulativi kojoj su podvrgnute banke. Novac kojim ”raspolaže” trgovac ili kupac u PejPal sistemu se ne nalazi na njegovom računu u banci (potpuno pod njegovom kontrolom i zaštićen sistemom državnih garancija), već na njegovom PejPal računu podvrgnut samo regulativi samog PejPal-a, a iskustvo je pokazalo da taj novac može biti ”zamrznut” iz čitavog niza razloga (često povezanih sa proverom identiteta vlasnika računa). Kada želite da povučete sredstva sa vašeg PejPal računa ona se mogu prebaciti na vaš bankovni račun ili vašu kreditnu karticu, ili otvoriti PejPal virtuelnu karticu za on-line kupovinu, pa čak i podizati gotovinu u ATM.

You may also like...

Vaš komentar

%d bloggers like this: