Плаћање преко Интернета у Србији

Бајрон Кристофер је дружељубиви канађанин из Едмонтона, спреман да чак и потпуне незнанце почасти пивом. Тако је једног дана (1999. године) наручио бармену пиво за три незнанца који су седели у башти испред ресторана. Једино што је стварно необично у овом догађају је да је у тренутку наручивања (и плаћања) он био тачно 14.165 км далеко од бара у коме су седели захвални (и не мало изненађени) гости. Кристофер је седео за својим компјутером у Едмонтону, Канада, а гости су седели у башти ресторана хотела у Сиднеју, Аустралија. Тридесетак година раније Кристофер је, као млади радио репортер, путовао Аустралијом у потрази за послом и запамтио је гостољубивост којом је био свуда доцекиван од стране потпуно непознатих људи. Најчешће су га чашћавали пивом у пабу, па је зато пожелео да и он почасти непознате аустралијанце пивом, да узврати љубазност. На веб камери постављеној у башти хотела је видео три незнанца, затим је видео који је назив хотела, нашао број телефона у именику на Интернету, позвао ресторан, дао број своје банковне картице и платио 7,80 $ за пиво (и частио конобара напојницом од 2,20$). Иако је Интернет, веома креативно, искоришћен у овој финансијској трансакцији, то ипак није било плаћање преко Интернета.
Плаћање преко Интернета подразумева коришћење Интернет сервиса за реализацију финансијске трансакције. Правна лица у све већем броју користе е-банк апликације својих банака за управљање својим рачунима. Физичка лица користе у ту сврху првенствено своје банковне и кредитне картице, али постоји и низ посредничких сервиса са том наменом. Сврха тих сервиса је да приликом он-лине куповине не користите своју картицу за сваку трансакцију, одн. да своје финансијске податке шаљете директно продавцу. Уместо тога картицом (или банковним трансфером) уплатите неки износ посредничком сервису за плаћање преко Интернета, а онда користите тај сервис за појединачне трансакције. На овај начин корисник смањује ризик плаћања који је увек присутан код преношења осетљивих информација преко Интернета. Продавцу шаљете само вашу емаил адресу код посредничког сервиса, а са том адресом продавац се обраћа посредничком сервису и добија одговарајућа средства а да никад није видео податке са ваше картице. Пример таквог сервиса је Монеyбукерс , доступан већ годинама и грађанима Србије. Иако је Монеyбоокерс до сада обавио преко 12 милијарди трансакција, најпопуларнији сервис за посредно плаћање на Интернету је без сумње ПејПал .
Питер Тил и Макс Левчин су 1999 основали ПејПал (који се тада звао Конфинити). Као и код многих других услуга у виртуелном свету, успех је био муњевит. Коришћењем метода класичног и виралног маркетинга привлачени су корисници – како Интернет купци, тако и Интернет продавци. Овакав раст је врло брзо довео до тога да је ПејПал постао подразумевајући начин он-лине плаћања.
screenshot_00011Данас он има 153 милиона регистрованих корисника који се налазе у 190 земаља вршећи трансакције у 18 различитих валута. С друге стране постоје и они који критикују ПејПал због тога што практично врши многе финансијске функције које врши банка, а да при том није банка и да није подвргнут регулативи којој су подвргнуте банке. Новац којим ”располаже” трговац или купац у ПејПал систему се не налази на његовом рачуну у банци (потпуно под његовом контролом и заштићен системом државних гаранција), већ на његовом ПејПал рачуну подвргнут само регулативи самог ПејПал-а, а искуство је показало да тај новац може бити ”замрзнут” из читавог низа разлога (често повезаних са провером идентитета власника рачуна). Када желите да повучете средства са вашег ПејПал рачуна она се могу пребацити на ваш банковни рачун или вашу кредитну картицу, или отворити ПејПал виртуелну картицу за он-лине куповину, па чак и подизати готовину у АТМ.

You may also like...

Ваш коментар

%d bloggers like this: