Плаћање преко Интернета у Србији
У ствари ПејПал не мења суштински односе у реализацији финансијских трансакција између трговаца и купаца, већ је финансијски посредник који олакшава процесирање финансијских трансакција у виртуелном свету. Србија још увек није на листи земаља чији грађани и привреда могу да користе ПејПал услуге. За утеху је да је Министарка за телекомуникације и информационо друштво, Јасна Матић, на конференцији иФронт одржаној у Београду почетком јуна 2009 потврдила да ће се Министарство активно укључити, омогућавајући комуникацију са осталим државним институцијама и уклањањем препрека за тржишни наступ, како би у 2010. и грађанима и привредницима у Србији постао доступан овај сервис . То се и поклапа са плановима ПејПал-а чији је представник изјавио да је већ планирано ширење сервиса на Србију у 2010.
Купци у Србији и сада могу да користе своје банковне и кредитне картице за плаћања на Интернету, с тим што нисте увек сигурни да ће то и бити могуће на сваком виртуелном продајном месту. Зависно од тога који систем за процесирање картичних плаћања користи продавац, ваша трансакција може бити процесирана без икаквих проблема, а могуће је и да буде одбијена, без јасног образложења. Чак и покушаји да од продавца сазнате зашто вам је картица одбијена често неће наићи на јасан одговор (најчешће зато што и продавац у ствари не зна зашто је трансакција одбијена – он само добије ”поруку од система”, а систем је у ствари независни процесор картица). У овом случају можемо само да претпоставимо да сви процесори картица, из њима знаних разлога, не сматрају нашу земљу и наше банке погодном за овакву врсту трансакција.
Питање безбедности он-лине трансакција је од посебног интереса за грађане. Постоји велики број безбедносних ризика, најчешће повезаних са самим клијентом. Рачунар са кога вршите плаћање може бити заражен неким од малициозних програма, као што је нпр. кестроке логер који ће сваки откуцај на вашој тастатури преносити свом власнику. Ништа мање опасни су и посредни начини (лажне емаил поруке, лажни фишинг веб сајтови) којима се појединци наводе да своје податке пошаљу неауторизованом лицу, за које у заблуди сматрају да су управо његова банка или издавалац картице. Предности он-лине плаћања су исувише велике и за оне који купују и оне који продају да би опасности од злоупотребе значајно успориле ширење ове праксе. Озбиљније су препреке које се јављају у регулаторној сфери, пре свега за продавце.
Ако желите да у земљи вршите продају производа и услуга са плаћањем преко Интернета – за сада вам је на располагању само један домаћи процесор картица – а то је Банка Интеза која својом Е-комерц услугом омогућава продају производа/услуга кроз прихватање уплата платним картицама из система ВИСА и МастерКард на Интернет продајном месту. Поред техничких услова које је неопходно остварити постоје и пословни критеријуми које Интернет продавци морају да задовоље за приступ е-цоммерце сервису. Правно лице мора да буде регистровано за обављање своје делатности најмање две године, а у последњих шест месеци мора да обавља динарски платни промет преко Банка Интеза. За оне који би тек да покрену свој Интернет бизнис вероватно је најзначајније ограничење остварен приход у претходној години пословања од минимално 500.000 ЕУР. Прегледом списка Интернет продајних места и поређењем са јавним подацима Агенције за привредне регистре можемо видети да то баш и не мора да буде тако јер има продајних места са далеко мањим прометом. Банка Интеза је свакако слободна да искористи своје дискреционо право да одабере партнере који јој одговарају за Е-комерц услугу. Нема сумње да ће пораст броја пружалаца оваквих услуга утицати да она буде све приступачнија нашим привредницима. Зашто се и друге банке не укључују у понуду процесирања банковних и кредитних картица? Вероватно је њихова процена да тржиште још увек нема довољан обим потенцијалних услуга (и њихове вредности) који би утицао да се упусте у не малу инвестицију обезбеђивања комплетне хардверско-софтверске инфраструктуре потребне да се пружи овакав сервис.
