Друштвене мреже на Интернету

Истраживање маркетиншке компаније Расел Хердер из јула 2009, спроведено међу управљачким структурама разних фирми, као и менаџерима за маркетинг и људске ресурсе, је показало да:

♦81% њих сматра да друштвене мреже на Интернету представљају повећан сигурносни ризик ♦51% сматра да друштвене мреже на Интернету могу да умање продуктивност запослених ♦49% сматра да коришћење друштвених мрежа може да буде штетно по репутацију организације

Иако ови подаци изгледају као одбијање употребе друштвених мрежа на Интернету, постоји и друга страна медаље:

♦81% верује да друштвене мреже на Интернету могу да побољшају односе са клијентима, као и да учврсте репутацију бренда, ♦69% верује да друштвене мреже могу да помогну у запошљавању нових кадрова, ♦64% верује да су друштвене мреже одличан алат за подршку клијентима ♦46% верује да друштвене мреже могу да помогну да се одржи висок морал запослених

Шта су планови за блиску будућност (2010)? О значају друштвених мрежа на Интернету најбоље говори чињеница да иако 69% компанија нема формулисану политику о коришћењу друштвених медија на Интернету, ипак 73% планира да повећа коришћење друштвених мрежа, 25% да задржи исти ниво коришћења и свега 2% да смањи своје учешће. Уз све бојазни због сигурносних и осталих проблема, огромна већина не жели да остане по страни од феномена друштвених мрежа на Интернету, јер сваки потенцијални проблем је истовремено и прилика која се не сме пропустити. Ако је ви и пропустите, ваша конкуренција сигурно неће.

Забрана – да или не

Страх од непознатог нас често наводи на забрану као први одговор. Ма колико да су забране непопуларне међу запосленима, ако немате стратегију наступа на друштвеним мрежама и ако немате јасна упутства за своје запослене како се понашати на друштвеним мрежама на Интернету, онда забрана коришћења изгледа као неминовна последица. За све оне који брину о продуктивности запослених, скорашње истраживање Нуклеус Рисрч је крунски доказ да друштвене мреже на интернету само одвлаче пажњу запослених од редовних задатака. Нуклеус је испитао начин коришћења Фејсбук-а код 237 насумице одабраних запослених и утврдио следеће: ♦77% запослених има Фејсбук профил ♦61% оних који имају профил на Фејсбук-у користе сервис у току радног времена у трајању од просечно 15 минута ♦87% оних који приступају Фејсбук-у у радно време није било у стању да наведе било који пословни разлог за коришћење Фејсбук-а ♦6% запослених приступа Фејсбук-у само у радно време Запослени често користе Фејсбук као замену за емаил комуникацију, чиме избегавају надзор који компаније уобичајено имају над емаил серверима, али тиме потенцијално доводе организације у којима раде у правно ”минско поље”. Није онда чудо што је израз ”социал нетворкинг”

добио своју пежоративну варијанту: ”социал нетворкинг”. Али, овакве дилеме смо имали и пре 15-ак година када смо тек почињали да откривамо Интернет. У време када је квалитетна (широкопојасна) Интернет веза могла да се добије једино на послу, често је Интернет оптуживан за повећање непродуктивности – запослени су, уместо да ”раде”, проводили време у разним активностима на Интернету. Обично би првих неколико дана по увођењу Интернета сви запослени проводили доста времена