Друштвене мреже на Интернету

“Ослобођен је бомбаш из Локербија. Шта мислите о томе?” Ову кратку поруку је 20. августа послао са свог Твитер налога Прајс Флојд. Оно што је посебно занимљиво је да је Прајс Флојд помоћник секретара за односе са јавношћу америчког министарства одбране. Поруку је послао у службеном својству и то је само једна у низу порука које он редовно шаље својим Твитерпратиоцима којих, у тренутку писања овог текста, има 1281. Наравно, америчко министарство одбране има своју страну и на Фејсбуку , као и свој видео канал на ЈуТубе. Наше Министарство одбране, као ни Војска Србије, још увек на својим сајтовима нису укључили компоненте друптвених мрежа, али је зато Министарство унутрашњих послова на свом сајту поставило линове на своје званичне презентације на Фејсбуку и ЈуТубе . Као што видимо непрестано повећање броја корисника друштвених мрежа на Интернету је довело до тога да су и организације које су сматране веома затвореним за јавност, одлучиле да се упусте у нову авантуру у виртуелном свету. А каква је ситуација са финансијским институцијама? Као што видимо непрестано повећање броја корисника друштвених мрежа на Интернету је довело до тога да су и организације које су сматране веома затвореним за јавност, одлучиле да се упусте у нову авантуру у виртуелном свету. А каква је ситуација са финансијским институцијама? Банке у свету, нарочито у САД, после почетне уздржаности, веома активно покушавају да искористе потенцијале друштвених мрежа на Интернету. Императив бројева Фејсбук је сада четврти веб сајт на свету (прва три су Гугл, Микрософт и Јаху) по броју посетилаца – у Јуну је било 340 милиона јединствених drustvene mrezeпосетилаца и 250 милиона регистрованих и активних чланова. Пошто је постало популарно поређење популације Фејсбук-а са земљама у физичком свету – вреди забележити да је лета 2009 Фејсбук по броју “становника” постао четврта земља на свету, иза Кине, Индије и САД. Колико је наших корисника Фејсбук-а? Према најновијем истраживању АдриаТалк само у Србији има преко милион Фејсбук корисничких налога. Твитерје за сада још увек тајновит по питању званичног објављивања података о броју регистрованих корисника – али је тренутна процена око 23 милиона. Иако ове цифре, саме по себи, представљају сасвим убедљив аргумент за оправдање потребе укључења активности на друштвеним мрежама у пословни наступ на Интернету, то је много лакше рећи него урадити. Страх и анксиозност Страх од непознатог је природан, а окружење друштвених мрежа на Интернету је тера инкогнита за скоро све пословне људе ван “Y-генерације” (рођених 1977-1990), а таквих је још увек већина. Анксиозни смо због нејасног обећања успешног пословања на тржишту величине Јапана, Немачке и Србије заједно, примамљивог, али без јасних назнака о томе каква тржишна правила уопште важе у тој необичној “земљи”. Прва могућа грешка је да се окружење социјалних мрежа посматра као само још један канал за класични рекламни наступ. Тачно је да се на Фејсбук-у могу појавити и ваше банер рекламе, али немојте очекивати пуно од њих. Становници Фејсбук-а су ту првенствено да би комуницирали између себе, уобичајене Интернет рекламе ће их најчешће оставити равнодушним. Постављање реклама на претраживаче (Гугл , Погодак )је нешто сасвим друго, кад неко активно тражи информацију, појављивање контекстуално релевантне рекламне поруке ће вероватно дочекати са много више благонаклоности. Ако желите да узмете учешће у друштвеним мрежама на Интернету имајте на уму да је у том изразу нагласак на речи “друштвени”, а тек онда Интернет.

You may also like...