Kako prodavati osiguranje Y-generaciji?

Sofija Valas je 28-godišnja Njujorčanka, visoko obrazovana (master diploma uglednog univerziteta), već afirmisana kao profesionalni fotograf. Proputovala je veći deo sveta, zarađujući pri tom, kako sama kaže, “sasvim pristojno”. Ima li Sofija bilo kakav materijalni problem? Za početak – uspešno diplomiranje na prestižnom univerzitetu je odmah donelo 60.000 dolara duga za studentski kredit. Nije lako početi profesionalnu karijeru sa tako velikim početnim dugom, a životni stil dobro plaćenog profesionalca podrazumeva i odgovarajuće troškove. Sofijin problem je bio u tome što nikako nije mogla da “pohvata” sve svoje račune i to do tačke u kojoj je čak i otac morao da pritekne u pomoć sa pozajmicom od 5.000 dolara. Obrazovana i profesionalno ostvarena, (na prvi pogled) materijalno situirana, Sofija je bila potpuno zbunjena situacijom u kojoj pare “odlaze” brže nego što dolaze, a da njoj nije jasno kako se to dešava. Na savet prijatelja je angažovala knjigovodstvenu agenciju za vođenje ličnih finansija. Poslala je sve svoje račune (od kojih neki nisu bili ni otvoreni, a kamoli plaćeni) agenciji i uskoro dobila spredšits analitikom svih svojih prihoda i troškova. To je već bio jezik koji je nešto bliži Sofiji, ali iako je sve bilo pregledno, njoj još uvek nije bilo jasno šta se dešava sa njenim finansijama. U čemu je problem? Zar je toliko teško odrediti da se troši samo ono što se zaradi i ne dugovati, ili to uraditi sa jasnom računicom kojom dinamikom se vraća dug, kolika je mesečna rata, koliki je ukupni iznos. Eh, kad bi sve bilo tako jednostavno. Od osamdesetih godina liberalizacija finansijskog tržišta u razvijenom svetu je išla uporedo sa stvaranjem društvene klime (naročito u SAD) po kojoj je trošenje “unapred” ne samo dozvoljeno, već i poželjno kao jedan od najvažnijih motora nacionalne, pa i svetske, ekonomije. Ubrzan tehnološki razvoj je stvorio nove (manjey generacija ili više potrebne) uređaje za ličnu potrošnju, koji su postali pristupačniji nego ikad ranije, a istovremeno je stvoren kulturni model po kome je posedovanje i korišćenje takvih uređaja deo elementarnog društvenog bon-tona. Ako nemate mobilni telefon, mp3 plejer i slušalice stalno u ušima, nećete moći da komunicirate sa ostalim pripadnicima svoje generacije ni privatno ni poslovno. Imperativ posedovanja ovih (i mnogih drugih) statusnih simbola nove generacije je cilj koji se mora ostvariti. Finansiranje kapitalnih kupovina, kao i tekuće potrošnje, se obavlja korišćenjem mnogih novih finansijskih alata nije pratilo i odgovarajuće obrazovanje korisnika, koji nemaju čak ni osnovna znanja o vođenju ličnih finansija. Američka istraživanja pokazuju da je samo 52% pripadnika Y-generacije položilo test finansijske pismenosti – a to je skup osnovnih znanja o vođenju ličnog budžeta, kamatama, porezima.

Y-generacija – ko su oni?

Postoje različite definicije o tome koja godišta čine Y-generaciju – rođeni u periodu 1977-1990 ili 1978-1994 ili 1982–2001. U svakom slučaju radi se o mladim ljudima koji su ili na pragu svoje profesionalne karijere, ili su tek na početku zrelog doba, dakle raspon godina od 18-34. Ma koliko da je nezahvalno procenjivati svakog pojedinca samo na osnovu njegove pripadnosti određenoj starosnoj grupi, jasno se izdvajaju mnoge zajedničke karakteristike ove generacije. Ovo je jedna od najbrojnijih generacija – u SAD ih ima oko 77 miliona, u Evropi se njihov broj procenjuje na 25-30% ukupne populacije. Prema izveštajima Republičkog Zavoda za statistiku broj stanovnika Srbije u rasponu 18-34 godine starosti na dan 31.12.2008. je bio 1.690.318, što čini 23,05% ukupne populacije od 7.334.935 stanovnika. y generacija 2

You may also like...

Vaš komentar

%d bloggers like this: