Веб сајт је одштетни захтев који чека да буде поднет!

Крајем 2004. се завршила љубавна прича Сесилије Барнс из Орегона, САД. Наизглед, то је био само још један емотивни бродолом, али овај раскид је имао далекосежне правне реперкусије. Њен напуштени емотивни партнер је своје незадовољство артикулисао тако што је на Yahoo.com веб сајт поставио лажни профил своје некадашње љубави, уз њене фотографија без одеће (наравно снимљене без њеног знања), све пропраћено текстовима
kradja identiteta који су алудирали на то да је Сесилија веома расположена за нове везе. Све је било лажно, али су Сесилијини контакт подаци (емаил, телефони на послу и код куће) били прави, а поврх свега њен бивши партнер је узимао учешћа у он-лине дискусијама лажно се представљајући као Сесилија, позивајући непознате мушкарце и заказујући им састанке. Резултат је био да су Сесилију звали, па чак и посећивали (на послу и код куће), непознати мушкарци који су мислили да су са њом били у комуникацији. Сесилија се обратила компанији Јаху са захтевом да се обрише лажни профил који је друга особа неовлашћено отворила у њено име. Јаху није реаговао и Сесилија се обратила суду. Испрва је њен захтев одбијен, јер Јаху (као провајдер садржаја који објављују трећа лица) није одговоран за сам садржај. Али, у мају 2009., Апелациони суд је пресудио да Сесилија Барнс има право да тужу Јаху, не због самог садржаја постављеног на Јаху сајту, већ због тога што Јаху није реаговао на њене поновљене захтеве за брисањем лажног профила. Ова парница још није добила свој правни епилог, али су питања њоме покренута веома значајна за разматрање наше теме.
Лори Саваге је напредни корисник, који свакодневно користи финансијске сервисе на Интернету, како за личне тако и за пословне потребе. Примењује (или је барем била убеђена у то) све што је уобичајено да би се сачувала од Интернетских опасности (не одговара на емаилове у којима се траже лични подаци, не отвара сумњиве атачменте,…) али је опет постала жртва крађе идентитета. Што је најгоре, није то одмах ни приметила него је приликом покушаја плаћања открила да недостаје 3000 долара са њеног банковног рачуна.

Она је била жртва веома честе технике за крађу идентитета – преко неког емаила који је примила или вебсајта који је посетила, “зарадила” је “киборд логера” – скривени програм који све што она откуца на свом рачунару шаље крадљивцу који је на тај начин дошао до њеног корисничког имена и шифре за њене банковне рачуне. Ако јој је за било какву утеху жртве крађе идентитета је постао и Бен Бернанке, председник Борда гувернера Система Федералних Резерви САД . Начин на који је г. Бернанкеу украден идентитет није спадао у категорију високо-технолошког криминала. Како је објавио Њусвик , у лето 2008 је Ани Бернанке, супрузи г. Бернанке-а, док је пила кафу у Старбакс кафеу, недалеко од куће у којој живи, украдена ташна са документима – између осталог и чековна књижица. Неколико дана касније је неко почео да повлачи средства са заједничког текућег рачуна брачног пара Бернанке. Полицијска истрага, у коју је била укључена тајна служба САД као и поштански инспектори, је открила велику криминалну групу на чијем челу је био Клајд Остин Греј, који је плаћао џепарошима, али и поштанским службеницима, да краду чекове, као и све друге идентификационе документе, на основу којих је више од десет финансијских институција оштећено за преко два милиона долара. Према истраживању Јавелин Стратегy Рисрча у 2008 је у САД било скоро 10 милиона жртава крађе идентитета (повећање од 22% у односу на 2007.) а економска криза ће сигурно утицати на повећање броја ових криминалних активности. Све интензивније коришћење Интернет сервиса, а нарочито друштвених мрежа на Интернету, олакшава “посао” крадљивцима идентитета јер је све више података о сваком појединцу јавно доступно. Чак и када нам изгледа да смо на свакој од друштвеној мрежа оставили само минимум података, вештом крадљивцу неће бити тешко да агрегира наше податке расуте на више виртуелних места у профил довољан да нас одреди као следећу жртву сајбер злочина.

You may also like...