Можемо ли без Интернета?

-Хоћеш ли ми писати?
-Наравно да хоћу, сваки дан.

Овакви разговори су се често чули на сурчинском аеродрому почетком деведесетих, када смо испраћали бољи део наше будућности, који ће највећи (и најпродуктивнији) део живота провести у иностранству. Прва разгледница би стигла са аеродрома у Цириху или Франкфурту. Онда би уследила прва писма о томе како је у „новом крају”, у почетку једном недељно, па месечно, па једном у три месеца, па шест месеци…. Свакодневне обавезе су остављале све мање времена за писма онима који су остали код куће. Празнину у срцу је било тешко надоместити, а сећања су бледела са неумитним протоком времена. А онда су се половином деведесетих појавили први Интернет провајдери и покидане везе су се обновиле са потпуно новим квалитетом комуникације. Могли смо по повољној цени да размењујемо поруке које су испоручиване тренутно. И то не само текстуалне поруке, већ и фотографије. Како се са годинама повећавао домаћи садржај на Интернету, тако је расло и интересовање наше дијаспоре за све аспекте нашег присуства на Интернету – почев од сајтова информативних кућа па до комерцијалне понуде производа и услуга. При том не мислимо на физички „извоз”, већ на чињеницу да су „наши у белом свету” своје одлуке о трошењу новца у Србији све више базирали на директном увиду у понуду преко домаћих веб локација. У 2009. години су (и поред светске кризе) укупне дознаке наше дијаспоре износиле 5,5 милијарди долара, што је тада било 15% бруто друштвеног производа Србије и преко 50% српског извоза! Захваљујући управо Интернету, многи локални понуђачи производа и услуга су, задовољавајући потребе домаћих потрошача, остваривали извоз, а да често тога ни сами нису свесни. Син који из Аустралије долази у Србију да би за мајку пронашао договарајући смештај у дому за старије особе, је пре доласка прегледао преко 25 сајтова разних домова, направио ужи избор и по доласку за два дана обишао пет који су задовољавали критеријуме.

bez internetaДомови који нису имали присуство на Интернету нису ни били разматрани. Један други син живи већ 35 година у Америци и жели да преко Интернета плаћа рачуне за своју мајку која живи у Србији и да је поштеди стајања у реду на +34°C, или одласка у пошту/банку по леду на –14°C. Али ни једно комунално предузеће (ЕДБ, Инфостан, Телеком, кабловски провајдер) не прима уплате преко Интернета. Решење је опет пронађено управо на Интернету. Мајка је овластила сина на динарски рачун у локалној банци и он преко Интернета из Њујорка плаћа рачуне комуналних услуга са рачуна у банци у Србији. Али како да зна колико да плати, када рачуни стижу у поштанско сандуче његове мајке у Србији? Сва поменута предузећа омогућавају увид у ажурне копије рачуна на Интернету, тако да можете да видите све ваше рачуне и пре него што их поштар донесе на вашу адресу. Уз прилагођење финансијских прописа огромне уштеде (финансијске и еколошке) би могле да се остваре само у томе што се рачуни не би штампали и дистрибуирали оним потрошачима који би се изјаснили да за потребе њихових рачуна више не морају да се секу шуме. А када би комунална предузећа омогућила уплате банкарским и кредитним картицама преко Интернета, то би био додатни ”извоз услуга”, првенствено нашој дијаспори.

Проблеми сигурности Интернет корисника, као и заштите њихове приватности, су од врхунског значаја у виртуелном свету, у коме и искусни корисници, једним брзоплетим „ кликом”, могу да дођу у врло неугодне ситуације. Предности коришћења Интернет сервиса су исувише велике да би их се одрекли због ових претњи. Технологија је неутрална – ни добра ни лоша, од нашег начина коришћења зависи какав ће бити друштвени ефекат употребе напредних Интернет сервиса.
Пре пола године је вест дана била да је Делта ерлајнз прва авио компанија у свету која је почела да продаје карте преко Фејсбука. Мање је познато да код нас можете преко Фејсбука да резервишете смештај у једном хотелу код Ивањице, а претходно се детаљно упознате са свим садржајима који су доступни у хотелу и изузетној природној околини и на Фејсбук зиду „поразговарате” са директором маркетинга.

You may also like...