Možemo li bez Interneta?

-Hoćeš li mi pisati?
-Naravno da hoću, svaki dan.

Ovakvi razgovori su se često čuli na surčinskom aerodromu početkom devedesetih, kada smo ispraćali bolji deo naše budućnosti, koji će najveći (i najproduktivniji) deo života provesti u inostranstvu. Prva razglednica bi stigla sa aerodroma u Cirihu ili Frankfurtu. Onda bi usledila prva pisma o tome kako je u „novom kraju”, u početku jednom nedeljno, pa mesečno, pa jednom u tri meseca, pa šest meseci…. Svakodnevne obaveze su ostavljale sve manje vremena za pisma onima koji su ostali kod kuće. Prazninu u srcu je bilo teško nadomestiti, a sećanja su bledela sa neumitnim protokom vremena. A onda su se polovinom devedesetih pojavili prvi Internet provajderi i pokidane veze su se obnovile sa potpuno novim kvalitetom komunikacije. Mogli smo po povoljnoj ceni da razmenjujemo poruke koje su isporučivane trenutno. I to ne samo tekstualne poruke, već i fotografije. Kako se sa godinama povećavao domaći sadržaj na Internetu, tako je raslo i interesovanje naše dijaspore za sve aspekte našeg prisustva na Internetu – počev od sajtova informativnih kuća pa do komercijalne ponude proizvoda i usluga. Pri tom ne mislimo na fizički „izvoz”, već na činjenicu da su „naši u belom svetu” svoje odluke o trošenju novca u Srbiji sve više bazirali na direktnom uvidu u ponudu preko domaćih veb lokacija. U 2009. godini su (i pored svetske krize) ukupne doznake naše dijaspore iznosile 5,5 milijardi dolara, što je tada bilo 15% bruto društvenog proizvoda Srbije i preko 50% srpskog izvoza! Zahvaljujući upravo Internetu, mnogi lokalni ponuđači proizvoda i usluga su, zadovoljavajući potrebe domaćih potrošača, ostvarivali izvoz, a da često toga ni sami nisu svesni. Sin koji iz Australije dolazi u Srbiju da bi za majku pronašao dogovarajući smeštaj u domu za starije osobe, je pre dolaska pregledao preko 25 sajtova raznih domova, napravio uži izbor i po dolasku za dva dana obišao pet koji su zadovoljavali kriterijume.

bez internetaDomovi koji nisu imali prisustvo na Internetu nisu ni bili razmatrani. Jedan drugi sin živi već 35 godina u Americi i želi da preko Interneta plaća račune za svoju majku koja živi u Srbiji i da je poštedi stajanja u redu na +34°C, ili odlaska u poštu/banku po ledu na –14°C. Ali ni jedno komunalno preduzeće (EDB, Infostan, Telekom, kablovski provajder) ne prima uplate preko Interneta. Rešenje je opet pronađeno upravo na Internetu. Majka je ovlastila sina na dinarski račun u lokalnoj banci i on preko Interneta iz Njujorka plaća račune komunalnih usluga sa računa u banci u Srbiji. Ali kako da zna koliko da plati, kada računi stižu u poštansko sanduče njegove majke u Srbiji? Sva pomenuta preduzeća omogućavaju uvid u ažurne kopije računa na Internetu, tako da možete da vidite sve vaše račune i pre nego što ih poštar donese na vašu adresu. Uz prilagođenje finansijskih propisa ogromne uštede (finansijske i ekološke) bi mogle da se ostvare samo u tome što se računi ne bi štampali i distribuirali onim potrošačima koji bi se izjasnili da za potrebe njihovih računa više ne moraju da se seku šume. A kada bi komunalna preduzeća omogućila uplate bankarskim i kreditnim karticama preko Interneta, to bi bio dodatni ”izvoz usluga”, prvenstveno našoj dijaspori.

Problemi sigurnosti Internet korisnika, kao i zaštite njihove privatnosti, su od vrhunskog značaja u virtuelnom svetu, u kome i iskusni korisnici, jednim brzopletim „ klikom”, mogu da dođu u vrlo neugodne situacije. Prednosti korišćenja Internet servisa su isuviše velike da bi ih se odrekli zbog ovih pretnji. Tehnologija je neutralna – ni dobra ni loša, od našeg načina korišćenja zavisi kakav će biti društveni efekat upotrebe naprednih Internet servisa.
Pre pola godine je vest dana bila da je Delta erlajnz prva avio kompanija u svetu koja je počela da prodaje karte preko Fejsbuka. Manje je poznato da kod nas možete preko Fejsbuka da rezervišete smeštaj u jednom hotelu kod Ivanjice, a prethodno se detaljno upoznate sa svim sadržajima koji su dostupni u hotelu i izuzetnoj prirodnoj okolini i na Fejsbuk zidu „porazgovarate” sa direktorom marketinga.

You may also like...

Vaš komentar

%d bloggers like this: