Четири јахача информационе апокалипсе
Била је то сасвим обична среда, канцеларијски део радног дана сам завршио нешто раније (предност одређивања сопственог дневног ритма, да бог дао да радите код приватника, нарочито ако сте ви послодавац) и упутио се на станицу градског превоза у Таковској. Када сам сео у тролејбус на линији 41 поглед ми је пао на велики плакат на коме се налазило обавештење да је у овом возилу доступан WiFi – бежични приступ Интернету, који је обезбедио Масел.
„Људи да ли је то могуће?!“
Годинама је градски превоз био синоним за дневну дозу путничке голготе, лишене сваког комфора. Унапређењем услуга и технолошким иновацијама дошли смо и до новитета у плаћању превоза, праћеног многим контроверзама, јер је изгледало да је добитак првенствено намењен оператору самог система наплаћивања, а не толико и путницима, који су своје незадовољство веома гласно изражавали, нарочито на друштвеним мрежама. Могућност да у “обичном” градском тролејбусу наставим своју интернет комуникацију (електронска пошта, Скајп, Твитер, Фејсбук, ЛинкдИн,…) на мобилном (паметном) телефону је погодност која ми заиста веома одговара. Све је ово било могуће и до сада коришћењем мобилне везе, али уз неупоредиво веће трошкове према мобилном оператору. Време путовања градским превозом сам обично отписивао као “пословно неактивно” време. Зависно од степена хитности текућих послова расла је и анксиозност на свакој загушеној раскрсници. А онда, deus ex machina, појављује се сила са стране која ми сваки дан поклања два пута по пола сата времена које могу да искористим на продуктиван начин. За месец дана то је 20 радних сати, односно 2,5 додатна радна дана! Колика је цена ове услуге, поред уобичајене цене превозне карте? У новонасталој и брзо растућој “економији пажње” плаћа се управо том валутом – обраћањем пажње на уводни екран са рекламом спонзора бесплатног приступа Интернету. После те рекламе приступ је слободан за било који други садржај или сервис који одаберем. Да ли је ово фер нагодба? Имајући у виду колико нежељених рекламних порука добијам сваки дан, ова је више него прихватљива, чак и жељена. Да ли је можда ова епизода сувише нетипична, чак бизарна, да би била предмет пословног разматрања? Истраживање Хендал рисерч-а из маја 2012 показује да би 55% испитаника веома радо користило бесплатан Интернет у аутобусима. Од оних који нису заинтересовани 33% и иначе не користи Интернет. Ако је више од половине ваших постојећих и потенцијалних клијената одабрало своје омиљено дигитално окружење – да ли ћете пожелети да им се прикључите, или би сте да их ипак и даље стрпљиво чекате у вашој виртуелној кућици (слободици), на вашем и само вашем веб сајту, тамо где сте најсигурнији и најмирнији?
Шта ће бити или већ јесте?!
Када би овај текст био сценарио за видео прилог, сада би уследио “зоом оут” сочива камере од троле црвеног тролејбуса до висине на којој Феликс Баумгартнер осматра земљину куглу и спрема се на свој историјски скок. А шта се данас види са те висине?
photo: brainchild9
Једна од водећих светских консултантских кућа, која се бави информатичким технологијама и њиховом применом у пословним системима, Гартнер, је у октобру и новембру одржала своје годишње ИТ-експо симпозијуме у Сједињеним Државама, Шпанији, Аустралији, Индији, Бразилу. Ови сусрети увек изазивају велику пажњу информатичких стручњака, али и свих оних који се баве управљањем пословањем, што подразумева и менаџере највишег управљачког нивоа, Ц класе (CEO, CFO, CMO, CIO..).
Оно што Гартнер најављује за блиску будућност (која је већ увелико почела) је дефинисано новим појмом Нексус сила (Nexus), која ће одређивати нову прекретницу у коришћењу инфомационих технологија: Друштвене мреже (Social), мобилни уређаји (Mobile), Информације (Analytics), Рачунарство у облаку (Cloud). Битно је нагласити да се не ради само о информатичким појмовима, већ о променама у пословању које ће обележити сваки аспект пословања. Свака од ових појава је већ присутна.
