На почетку мислите о крају

Основали сте предузеће са намером да продајете увозну робу реномираног, светски познатог, произвођача робе широке потрошње, или можда произвођача специјализоване опреме. После дугих преговора добили сте право да користите светски познати међународни жиг у свом пословању, основали сте фирму и у њеном имену искористили светски познато име – логично, зар не? Тај бренд ће вам свакако помоћи да на тржишту остварите почетну предност захваљујући у великој мери и светски познатом имену. Годинама се сарадња са страним партнером одвија на обострано задовољство, продаја расте, као и тржишни удео. Регистровали сте и одговарајући интернет домен. На њему сте поставили веб сајт, који је највероватније преведена слика-и-прилика веб сајта вашег иностраног партнера. Подразумева се да ћете сву службену преписку обављати са адреса е-поште користећи ваш интернет домен, а не домен вашег интернет провајдера или неког од бесплатних сервиса е-поште.

А онда нешто крене непредвиђено – односи са најважнијим (можда и јединим) добављачем се поремете, не можете више да сарађујете као раније и на крају дође до раскида уговора. Какве су све последице које вас чекају? Раскидањем уговора губите право на даље коришћење светски познатог жига на тржишту. Можда сте се припремили за тај тренутак тако што сте обогатили свој продајни програм другим брендовима, а можда и другим услугама – јер у међувремену сте и ви освојили неке вештине које могу да се пласирају на тржишту. Али, могуће је и да сте се, понети дотадашњим успехом, задржали само на почетном пословном моделу.

Чији је ваш интернет домен

А шта ће бити са интернет доменом? Коме ће да припадне интернет домен, који сте на почетку регистровали на своју фирму као регистранта домена? Тада вам је одговарало да домен садржи назив светски познатог бренда. По завршетку сарадње можете да очекујете да ће ваш некадашњи партнер да затражи да се регистрација домена пребаци на њега, чиме стиче пуну контролу и над свим сервисима који су се базирали на том интернет домену – како веб сајт, тако и све адресе ваше пословне е-поште.

Решавање спорова у вези назива домена

Спорови поводом регистрованих .RS и .СРБ домена решавају се пред Комисијом за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена при Привредној комори Србије. Поступак је регулисан Правилником о поступку за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена, који доноси Конференција суоснивача РНИДС-а. Арбитражни поступак траје по правилу до 60 дана од дана подношења тужбе. Арбитражна одлука је коначна и против ње нема места жалби. Чином регистрације назива интернет домена сте и прихватили надлежност Арбитраже, али вас то не ограничава у каснијем евентуалном судском поступку. Све арбитражне одлуке се објављују јавно, на интернет презентацији РНИДС-а, на овој адреси.

Како је изгледао један такав арбитражни поступак можете да видите у јавно објављеној Одлуци у спору о називу домена ehrle.co.rs на овој адреси. Одлука је до сада најдужа, са 26 страна образложења и 6 страна издвојеног мишљења једног од арбитара. Препоручујем вам да прочитате образложење одлуке, чак и ако нисте правни стручњак. Биће вам веома корисно да видите које су све активности током година предузимали тужилац и регистрант домена у односу на коришћење заштићеног жига тужиоца, као и какву тежину поједине активности имају у разматрању од стране арбитара.

У последњих 10 година укупно су донете 34 одлуке о арбитражи. Са мање од четири арбитраже годишње можемо да закључимо да наш национални доменски простор (са преко 106.000 .rs и 2500 .срб домена) још увек није поприште честих спорова око власништва над националним интернет доменима. Пропорционално са порастом броја регистрованих домена, а посебно економске вредности пословних активности које се одвијају у националном доменском простору можемо да очекујемо пораст броја спорова око назива интернет домена.

Како се припремити за доменски растанак?

Ако је приказани случај можда нетипичан, размислите о много чешћој ситуацији потенцијалних спорова око власништва над националним интернет доменима. Веома је честа појава да привредно друштво оснивају два или више партнера. Оснивачки акт по правилу прецизира колики је чији удео у оснивачком капиталу. Ако се предузеће једног дана продаје или ликвидира јасно је колики је чији удео у активи и пасиви предузећа, али шта ће бити са називом интернет домена? Како поделити назив интернет домена ако се после више година успешног рада партнери одлуче на поделу имовине и оснивање засебних предузећа? Ко ће да задржи постојећи назив интернет домена, а ко ће морати да региструје нови назив интернет домена – са новом адресом веб сајта и новим адресама е-поште? Ово је посебно важно ако се и нова предузећа баве истом делатношћу и надају се наставку сарадње са делом постојећих корисника. Будуће раздвајање партнера не мора уопште да буде резултат неспоразума, већ жеље да се ефективније и ефикасније задовоље потребе тржишта. Домен је само један и не може се “раздвојити” на равне части. Добра позиција у резултатима претраживања је стицана годинама, било “органски”, било плаћањем реклама, а свакако квалитетним садржајем. Оно што је мање видљиво, али ништа мање важно, су адресари ваших партнера, који садрже ваше пословне адресе е-поште на првобитном домену. Активне партнере ћете још и обавестити о новој адреси е-поште, али шта је са свима онима којима сте остављали визит-карте са старом адресом и који ће вам се можда јавити годинама касније? Као и са свима који су сачували контакт податке са вашег веб сајта као подсетник за каснији контакт. Експоненцијални пораст броја корисника на интернету чини све тежим да остварите иоле значајну видљивост вашег он-лајн сегмента пословања, а за многе је то и једини начин остваривања интеракције са околином. Ваш идентитет у виртуелном простору се заснива на вашем домену, а не на домену вашег интернет провајдера или власника бесплатног сервиса е-поште. У првом случају сте самостални и једнозначно одређени, а у другом случају сте један од више хиљада или милиона корисника нечијег сервиса.

Ако је ваш домен на националном .co.rs или .пр.срб домену власник може да буде само привредни субјект. Ако је ваш домен на националном .rs или .срб домену, власник може да буде правно или физичко лице. У другом случају ситуација је једноставнија, ако сте једини власник и затварате предузеће или предузетничку радњу можете (пре него што то учините) да извршите пренос власништва над интернет доменом са предузећа (предузетничке радње) на своје име. Ово може да буде корисно за будуће активности, као и да вам помогне да сачувате контакт са свима који су са вама комуницирали на пословној адреси е-поште.

Регистрација интернет домена је крај почетка

Управљање називом интернет домена који користите је скуп већег броја активности о чијим последицама морате добро да размислите унапред и да ваше активности планирате сходно дугорочним пословним плановима. Цео процес почиње много пре самог чина регистрације – од тренутка када први пут помислите да вам је за успешан наступ у дигиталном окружењу неопходан интернет домен.  Као и пре сваке друге стратешке пословне активности прво ћете испитати тржиште, расположивост жељеног назива интернет домена у свим доменским просторима за које сматрате да су вам значајни (сада или у будућности), као и одговарајућих корисничких имена (профила) на друштвеним мрежама. Ако сте активни, или планирате активности на међународном тржишту, проверите како ваш назив интернет домена звучи и на другим језицима и у другим културама. Имајте на уму да у националном .rs доменском простору на располагању имате чак 67 латиничних знакова из језика свих националних мањина у Србији, а у .срб домену ћириличке знаке свих националних мањина у Србији које користе ћирилицу. Труд и трошкови које утрошите на припремне активности ће вам се вишеструко вратити у будућности.

Због свега наведеног назив интернет домена увек бирајте имајући у виду дужи временски период његовог коришћења и додирне тачке са корисницима у жељеном доменском простору као и свим другим могућим интернет локацијама на којима ћете на конзистентан начин остварити интеракцију са жељеним партнерима.