Етика на мрежи

Образовање сопствених кадрова јесте један од начина да се премости комуникациони јаз и да се ухвати корак са Н-генерацијом клијената. Н-генерацију чине они који су, као први технички уређај који су користили, имали на располагању не грамофон/касетофон, или видео-рекордер и тв, него компјутер повезан на Интернет. Говоримо о, својевремено предшколској, деци чији су прстићи летели по тастатури док су се њихови родитељи још увек мучили како да програмирају видео-рекордер да сними „Касандру“ док су они у Опери, а породичном компјутеру нису смели ни да приђу. А било их је и „срамота“ пред децом којој је било природно да се компјутер гаси не тако што се утикач извуче из струје, већ се прво кликне на иконицу „Старт“, што је родитељима било јако тешко објаснити. Данас, петнаестак година касније, та деца су сада у раним двадесетим годинама. Ако се школују – већ су прешли половину студија, а многи већ раде. Неки можда раде и код вас, а међу њима је највише оних који ће у следећих неколико година бити ваши клијенти. И то они до којих вам је највише стало – клијенти који почињу да граде своју каријеру, а са својим животним партнерима и породицу. Шта је потребно породици на почетку? Наравно стан, а стан се купује на кредит. Шта је потребно некоме ко је на почетку каријере? Пензионо осигурање које ће почети да уплаћује сада да би га користио за 20, 30, 40 година. Они који ускоро планирају децу (или већ имају прве потомке) морају у ова времена одмах да почну да планирају средства за њихово школовање. Како ћете комуницирати са тим клијентима? Како ћете их привући да свој новац повере вама? Природно, рећи ћете, ангажоваћемо исте такве људе да раде за нас, зар не? Хм, подсетите се мало и сами какви су сада ваши службени канали комуникације и чему учите нове кадрове. Ви сте свесни смене генерација, али за вас она представља жељу да своје „знање“ пренесете на следећу генерацију како би она наставила да комуницира (послује) са околином као и ви. Долазимо до најосетљивијег дела у целој нашој причи о правилима мрежне пословне комуникације.
Пре него што се приправници узнесу до Олимпијских висина (зато што поред енглеског говоре и „виртуелски“), а ветерани депримирају (јер немају свој профил на Фејсбуку), застанимо за тренутак и подсетимо се суштине. Када смо поредили родитеље и децу, на први поглед могло је да вам се учини да се некритички дивимо супер-клинцима на штету неспретних родитеља. Али, подсетимо се да родитељи имају оно што деца немају – животно и професионално искуство. Ма колико спретно да баратају компјутерским командама и Интернет жаргоном, деца још увек немају довољно развијене спознајне моћи, интегративне способности (моћ расуђивања расте са зрелошћу), апстрактно мишљење комбиновано са високом интегративношћу и брзом селективношћу у просуђивању, изграђене етичке критеријуме итд. Тако и у професионалном окружењу „млади лавови“, који доносе нову енергију, ново знање и нове вештине комуникације, не могу у потпуности да искористе своје потенцијале ако пре тога нису у прилици да креативно преузму и каналишу нагомилано искуство старијих колега, како би уопште знали да процене које информације размењују са пословним окружењем и изнад свега зашто. Зато је беспредметна дилема да ли дозволити младима да комуницирају на свој начин, а оставити старије да раде како су одувек радили. Пословни победници ће у већини бити међу онима који успеју да остваре највећи синергистички ефекат пословног искуства и нове културе комуникације. Потребно је да пренесете ваш ауторитет за комуникацију онима који тај ауторитет хијерархијски немају и да их пустите да на мрежи комуницирају на начин на који су и они (ваши нови запослени) и њихови партнери (ваши нови клијенти) навикли. Ауторитет/дозволу/охрабрење ћете пренети уз одговарајућа упутства о томе шта сматрате за пожељно понашање када ваши запослени комуницирају у виртуелном свету. Мислите да је ово сувише авангардан предлог? Ако сматрате да су овакве идеје сувише храбре (а можда и непромишљене), и да ћете у најбољем случају да их оставите за боља времена, имајте на уму да други то већ раде, а ми смо вам на време рекли и спасили душу нашу. ИБМ је вероватно прва компанија на свету која је половином 2007. издала водич за своје запослене о томе како да се понашају у виртуелном свету. ИБМ је познат као компанија која је у самом врху најнапреднијих технолошких истраживања, уз врло конзервативни тржишни наступ. Очигледно је да су шефови у Великом Плавом закључили да уместо да бране запосленима виртуелну комуникацију, исту охрабре (јер су свеукупне користи несагледиве), а да за понашање запослених у виртуелном свету направе врло употребљив скуп смерница. Овај скуп упутстава је сасвим применљив за сваку компанију чији су запослени присутни на Интернету . У разматрању свих аспеката комуникације у виртуелном свету можда је најдаље отишла Каролина Бредли, професорка права са Правног факултета у Мајамију, која је у свом раду „Виртуелни светови и тржиште обвезница“ разрађивала тезу да су финансијске игре у виртуелном свету у ствари потпуно једнаке одговарајућем трговању обвезницама у реалном свету те да би требало да спадају под законе о трговању обвезницама . Ако мислите да су таква разматрања претерана, подсећамо вас да је 2007. у Холандији један седамнаестогодишњак ухапшен у реалном свету зато што је у виртуелном свету украо виртуелни намештај .
Граница између реалног и виртуелног света је све замагљенија, све мекша, све порознија. Што више активности обављамо у виртуелном свету тим више остављамо дигитални отисак наших реалних живота, а ускоро ће највећи број наших релевантних пословних активности бити у потпуности у виртуелном свету, тако да ћемо тешко говорити о „отиску“, јер то ће постати наш нови стварни пословни свет. Ако у овом тренутку и нисте сигурни како ћете тачно да се припремите за то време, за почетак је довољно да постанете свесни да оно неумитно долази.
Незахвално је бити прогнозер у било ком времену (2008. је обиловала катастрофално лошим краткорочним предвиђањима најпознатијих ауторитета), али чини нам се да ће се крај текуће економске кризе временски преклопити са ширењем нове пословне виртуелне реалности. Када тај тренутак дође више се нико неће чудити.

photo:BenSmith