Познајете ли Фредија Стаура?
Оно што је можда “разуман период времена” за вас не мора да има исто значење и за оператора ваше друштвене мреже. Наравно, слободни сте да дате мање података о себи, али тада је ваш профил “сиромашнији” и мање занимљив за оне са којима желите да се повежете. А чак и ако сте спремни да дате само минимум личних података, и даље ћете остављати много више података о вама свим активностима које вршите у виртуелном свету – када и колико дуго сте активни у мрежи, коме, када и колико порука шаљете, које профиле гледате и у које се групе укључујете. Све ове информације, појединачно гледане наизглед небитне, стварају веома сложену и свеобухватну слику о животним навикама сваког појединца, као и већих друштвених група. Власник ових података је у јединственој позицији у односу на чланове групе, веома налик тоталитарној држави, али таквој у којој су држављани добровољно ступили у “држављанство” и својевољно “потписали” одрицање од читавог низа личних права, за која иначе сматрамо да се подразумевају. Зашто је све ово битно са ваше пословне тачке гледишта? То што неко у своје приватно време и код куће ажурира свој профил на Фејсбуку, МајСпејсу или некој другој друштвеној мрежи на Интернету, не мора да има никакве везе са пословном улогом ваших запослених. Проблем је у томе што је јако тешко повући јасну црту раздвајања између приватног и пословног, поготову у цајбер свету, у коме је свака активност на мрежи записана за дуго времена и доступна много већем броју људи него што просечни корисник очекује. Нечији профил на Фејсбуку, који садржи само основне податке о запослењу, може да садржи и читав низ приватних садржаја нпр. фото “извештај” са неколико стотина фотографија са “дивље журке” прошлог викенда. Такав албум са фотографијама се, наравно, не би показивао партнерима на пословном састанку, вероватно ни колегама у интерној комуникацији. Пажљиво сте одабрали одело, кошуљу, кравату, ципеле и актн ташну у жељи да оставите најбољи пословни утисак на пословне партнере и сараднике. Не би вам се баш уклопило у наступ да се на конференцијском столу нађу стотине ваших фотографија у тренерци (мало поцепаној), изношеним, неушнираним патикама, поред роштиља са конзервом пива у руци….. Међутим, управо то може да се деси када потенцијални партнер, претражујући Интернет прво нађе ваше неформалне фотографије, а тек онда вашу страницу на веб сајту фирме у којој радите. Оно што иначе свесно и успешно раздвајамо у реалном животу, несвесно и невољно спајамо у виртуелном, уз последице које нам се враћају у физичком окружењу. Подаци за које мислите да су видљиви само одабраној групи ваших мрежних “пријатеља” могу да буду једним делом свима доступни као резултат обичног претраживања Интернета. Тешко је одмерити да ли је већа опасност од штете коју може да претрпи ваш пажљиво грађени бранд због неопрезних (можда и намерно нетачних) изјава ваших запослених, или због “цурења” осетљивих података – било да се ради о шифрама које су несвесно ваши запослени поделили са неколико стотина “пријатеља”, или подаци о вашем најновијем пројекту за које запослени мисле да вас приказују у најбољем светлу, док ви не желите било какво “осветљење” док се не стекну одговарајући тржишни услови. Веома чест одговор на све ове (и још многе, овде непобројане) опасности је забрана коришћења друштвених мрежа у радно време, како у државним институцијама тако и у приватним компанијама. Ако сте и ви то урадили у вашој организацији, свакако нисте усамљени, али домет оваквих мера је веома ограничен. Заштита схваћена на овакав начин је веома слична “заштити друштвеног поретка” коју и данас спроводе неке земље у жељи да своје становништво (и друштвени поредак) заштите од спољних утицаја. Слично се понашају и родитељи који своју децу покушавају да заштите од непожељних утицаја забрањујући им контакт или активност, без објашњења у чему је стварно опасност и без поуке о томе како се сачувати. Привлачност “забрањеног воћа” и радозналост ће увек довести до тога да онај коме је нешто забрањено дође до објекта својих жеља, уз последице које ће бити непредвидљиве, али најчешће неповољне. ЕНИСА – Европска агенција за мрежну и информациону сигурност је још у октобру 2007 објавила врло опсежну студију која се бави сигурносним аспектима коришћења друштвених мрежа на Интернету. Поред списка опасности које вам прете дате су и препоруке и контрамере за сваку ситуацију. Једна од предложених мера је да се избегава забрана коришћења друштвених мрежа на Интернету у школама! Уместо тога се препоручује њихово коришћење на контролисан начин уз истовремену едукацију деце, родитеља и наставника. Исто важи и за пословно окружење.
