Веб сајт је одштетни захтев који чека да буде поднет!

Навикли смо да Интернет посматрамо пре свега као окружење у коме се продаја и подршка постојећих производа и услуга нашим клијентима воде на нов (економичнији) начин, али појављују се и сасвим нове услуге које раније нису постојале. Процена је да су корисници друштвених мрежа и он-лине игара у Британији потрошили прошле године 500 милиона фунти на виртуелне производе . Компанија Плаyдом прави игре специјализоване за друштвене мреже на Интернету. На друштвеној мрежи МајСпејс су играчима продали, за само два дана, слике рушичастог Волксwагена у вредности од преко 200.000 долара. Још је фрапантнији податак да су играчи ФармВилле апликације на Фејсбуку (коју иначе прави компанија Зинга из сан Франциска) купили виртуелних добара (виртуелне домаће животиње, пољопривредне алатке, семе, саднице) у вредности од скоро 150 милиона долара у 2009. Када се узме у обзир да ову игру-апликацију користи скоро 75 милиона људи то и није толико чудно. Компанија Зyнга је показала и врло висок степен друштвене одговорности, реагујући на земљотрес на Хаитију тако што је за недељу дана од катастрофалног земљотреса продала виртуелно семе у вредности од преко милион долара – прослеђујући комплетан приход Светском програму за храну . Иако су производи и услуге потпуно виртуелни, приходи су сасвим реални, као и помоћ Хаитију. Исто тако су реалне и виртуелне опасности које се надвијају над овакве пословне субјекте – почев од спољних и унутрашњих злонамерника, који би радо да део ових прихода скрену на своју страну, па до потенцијално незадовољних корисника који би у неком тренутку могли да своје незадовољство артикулишу реалном тужбом на реалном суду.
Потребе за осигурањем оваквих пословних субјеката излазе из оквира традиционалног осигурања – у случају оштећења информационе инфраструктуре надокнада вредности изгубљене опреме би била само делић вредности пословног модела који постоји само у виртуелном простору. Наведени примери виртуелног пословања можда делују сувише хипотетично (неко боље “сутра”) за наше најближе пословно окружење. Међутим, код свих учесника у данашњој економији зависност пословања од информационих технологија је потпуна и неповратна. Када би хтели да се сачувамо од виртуелних опасности тако што би се уздржавали од употребе Интернета, то би нас учинило потпуно неконкурентним, што је још већа опасност. Морамо да послујемо у оном окружењу које диктирају тржишни услови, или нас неће бити као пословних субјеката. Осигурање је, као и банкарски систем, неопходан инфраструктурни сегмент целокупног пословног окружења, али јаз између постојећих услуга осигурања и потреба које намеће пословање ослоњено на информатичке технологије одн. Интернет, је данас све већи.

Будућност осигурања у виртуелној економији

Постоји више разлога због којих је индустрија виртуелног осигурања (или сајбер-осигурања), као посебан сегмент индустрије осигурања, још увек далеко иза потреба економије засноване на информатичким технологијама. Чињеница је да многи осигураници нису свесни сопствене зависности од информационих технологија, као и ограничења постојећих полиса осигурања. Квар на информатичкој опреми (или њено уништење у неком штетном догађају – пожар, поплава, крађа) ће донети исплату одштете која ће бити пропорционална вредности саме опреме (према спецификацији полисе осигурања) и само то и ништа више. Директна штета због: потпуног престанка пословних активности у неком периоду, ненадокнадивог губитка података (“да имали смо бацкуп података, на медијуму који је био смештен у истој просторији/згради и није био у ватронепропусном сефу….”), губитка поверења пословних партнера (изгубљених постојећих и будућих уговора) није покривена таквим полисама. Болно отрежњење се често, без правог разлога, претвори у незадовољство усмерено ка осигуравачу: “Али ми смо мислили да је и та штета покривена, ми сада не можемо да функционишемо, потребни су нам месеци да повратимо податке/клијенте”. С друге стране ни осигуравачи немају довољно искуства у таквој процени штета, нити имају спремне производе који би покривали такве случајеве. Потенцијалним осигураницима је свакако неопходно скренути пажњу да се у данашње доба, када се све већи број пословних процеса уступа спољним партнерима (оутсоурцинг), исто не може урадити и са одговорношћу, коју нико споља не може преузети, како у правном, тако и још више у пословном контексту.

You may also like...