Телеком- продаја

Колика је стварна дугорочна вредност доминантног телекомуникационог оператора најбоље говори изјава супруге норвешког премијера који нам је пренела Александра Смиљанић, министарка за телекомуникације и информатичко друштво у периоду 2007-2008.
Александра Смиљанић сматра да би телекомуникационе ресурсе требало чувати за будућност.
“Мени је једном приликом супруга премијера Норвешке рекла зашто они купују телекомуникационе операторе других земља. Зато што они за сада имају нафту и гас, али знају да ће то једног дана потрошити и праве залихе новог природног ресурса. Они на телекомуникациону инфаструктуру гледају као на природни ресурс који доноси загарантоване приходе”, објашњава она.
Права вредност доминантног телекомуникационог оператора је далеко већа од вредности његових акција на тржишту или профита који ствара. Улога коју такав оператор, заједно са целим телекомуникационим сектором, има на развој економије и друштва у целини, по укупним ефектима вишеструко надмашује тржишну вредност свих телекомуникационих оператора. Изградња телекомуникационе инфраструктуре је један од најважнијих фактора за равномернији развој Србије, која се “развија” тако да је “тело” све мршавије и исцрпљеније, а “глава” све већа. У једном тренутку слабашно “тело” више неће моћи да носи превелику “главу” и те опасности су свесни и политичари и макроекономски стручњаци, али осим констатација, као да нико не види пут изласка из ситуације која реално прети да све наше садашње дискусије учини потпуно беспредметним у следећих 50 година (а 50 година прође јако брзо, у то сам се лично уверио).
Како разрешити дилему – приватизација или либерализација? Купац је спреман да плати више ако му се омогући да и он мало ужива повлашћени положај на тржишту. Он тада зна да “игра на сигурно”, те да ће врло брзо повратити своје улагање, највише на бази наслеђеног доминантног положаја на тржишту. Ако мора да уђе на либерализовано тржиште (или оно које се убрзано либерализује) ситуација је неповољнија за њега, мора да уложи више труда (и пара) и зато ће платити много мање за такву тржишну улазницу. Ако је политичарима једино битно да наплате што више у једнократној трансакцији, потрудиће се да изађу у сусрет купцу и дају му “мотив” да плати више. Ако је политичарима стало да развијају тржиште телекомуникација, јер ће тиме подићи ефикасност свеукупне економије и квалитет живота свих грађана (а што би ваљда требало да буде основни задатак политичара, или је то барем наше добродушно, па макар и наивно уверење), тренутна цена доминантног оператора сигурно неће бити висока, али у том случају се поставља и питање да ли уопште продавати доминантног оператора, који ће то бити и у дугом периоду после потпуне либерализације тржишта – јер у тржишну утакмицу улази са предношћу која се зове 100% постојећег тржишта.
Истраживања стручњака Светске трговинске организације показују да некадашњи монополиста у условима либерализованог тржишта у ствари повећава промет , иако му се смањује релативно учешће на тржишту. Другим речима, уместо 100% тржишта које стагнира монополиста заузима 85-95% тржишта које расте. Почетна позиција коју има некадашњи монополиста представља огромну предност у односе на оне који тек улазе на тржиште и ако је потребно предузети неке заштитне мере, потребно је штитити нове операторе јер су они у почетној фази најрањивији. Искуство земаља које су прве кренуле у либерализацију тржишта телекомуникационих услуга показује да се тај процес одвија веома споро. У Великој Британији је 2006. (15 година од званичног укидања монопола) и даље 85% тржишта било у рукама некадашњег монополисте (Бритисх Телецом). Искуства развијених земаља показују да је чак и тамо где постоји снажна политичка воља и одговарајући апарат (развијена правна регулатива, одговарајуће Агенције за телекомуникације са искуством и богатим ресурсима) изградња тржишта телекомуникационих услуга дуготрајан процес. За земље као што је наша то је недвосмислен показатељ у ком правцу би требало да иде процес изградње тржишта телекомуникација.
За крај преносимо два запажања стручњакаод којих је један у Великој Британији био укључен у процес дерегулације и либерализације на највишем нивоу:
Privatization is the Enemy of Liberalization
– Проф Michael Beesley CBE
(саветник владе Велике Британије за либерализацију телекомуникационог тржишта ‘80-их година)

It is well known that governments are tempted to view privatization as a valuable source of income, and to compromise the liberalization process (maintaining the potential share price at privatization) until privatization is complete. This once prompted the remark that “privatization is the enemy of liberalization,” attributed to the late Professor Michael Beesley, CBE, an advisor on the UK liberalization process in the 1980s

The Real Enemy of Liberalization is the Ministry of Finance

William B. Garrison, ICT Program Director, The Kenan Institute of Private Enterprise

photo: capital.ba