Грађанско новинарство и грађански активизам
Сама могућност да неко јавно објави своје ставове/активности, уз глобалну доступност тако објављених информација, не чини ту особу новинаром. Професионални новинар је школован да у обради и презентирању информација примени одређена правила пре свега ради утврђивања истинитости чињеница којима ће се служити, а онда и како их презентирати на начин који ће бити убедљив/занимљив/употребљив за оне који ће конзумирати припремљени медијски садржај. Новинар-грађанин (аматер) је вођен пре свега унутрашњим поривом да саопшти окружењу нешто што сматра вредним саопштавања, према личним критеријумима расположења/интереса. Начин на који ће то урадити ће бити више или мање успешан/убедљив за све оне који буду конзумирали такав садржај. Имајући у виду да је крајем 2010 на Интернету постојало око 152 милиона блогова – одмах се поставља питање да ли то значи да у свету имамо 152 милиона активних новинара-грађана? Већина блогова су лични дневници који су јавно објављени, а уз то и глобално доступни. Глобална доступност вас не чини глобално утицајним, али за почетак није лоше ако имате могућност да ваш медијски иступ може да види било ко од две милијарде Интернет корисника. То њихове ауторе не чини новинарима, па чак ни новинарима-грађанима. Али, ако их дневно чита више стотина хиљада људи, њихов медијски утицај није и не може бити занемарљив. Свакако да професионални новинари у свом раду износе и лична мишљења/убеђења, али ако би све остало само на томе, ми би смо тешко разабрали да се следећег викенда изводе радови у две траке на најважнијем мосту у граду и да је најбоље планирати кретање у складу са том, јасно саопштеном, а пре свега провереном, информацијом. Новинар-грађанин покушава да у својим активностима примени исте принципе којима се руководи и професионални новинар, а у складу са сопственим схватањем задатка који је сам себи задао и у оквиру својих могућности. На срећу таквих медијских прегалаца, а и њихове публике – све је више локација на wебу на којима се овакви новинари могу обучавати. Тако је Удружење професионалних новинара покренуло Академију за грађане-новинаре која има за циљ да свим заинтересованим помогне да се новинарским активностима баве на тачан, етички и фер начин.
Ако мало погледамо како изгледа непрекидни дневни ток информација којима смо засути кроз уобичајене медијске канале – у сваком тренутку ћемо на више канала на више језика моћи да сазнамо све детаље о најновијој ерупцији вулкана, земљотресу, поплави, оружаном сукобу у било ком удаљеном делу света. Ако се ради о домаћим вестима – то су увек активности политичара, макроекономске и остале теме које су важне за друштво у целини. Најмање информација ћемо добити о нашем непосредном окружењу – граду, насељу у коме живимо. Сви професионални медији који су окренути локалном информисању имају проблем како да одрже очекивани професионални квалитет на суженој економској основи. То није само наш проблем, исти процес се одвија и у развијеним земљама, медији се “укрупњавају” из економских разлога, а покривеност локалних тема се смањује.
Днашњи трендови у развоју грађанског новинарства се, поједностављено говорећи, одвијају у два правца – као учествовање аматера у професионалним медијским организацијама сопственим, најчешће фото и видео, прилозима (што је последица експанзије мобилних уређаја са квалитетним видео карактеристикама) и као потпуно заокружени аматерски новинарски пројекти, најчешће са локалним пољем рада. У сваком случају, захваљујући Интернету, потенцијални домет је увек глобални.
