Узимала Давала, или…..

Банка тврди да је степен враћања кредита 99%. Иако се не ради о добротворној, већ о комерцијалној активности, многе специфичности овог пословног модела га на први поглед чине изузетком, који би можда био тешко примењљив у другим окружењима. Али то не значи да основни принципи етичког пословања нису императив и за финансијске институције. Не ради се само о условима под којима се клијентима одобравају кредити, већ и о томе где се улажу средства прикупљења од депозитара/осигураника – било да се ради о улагањима банака или осигуравајућих друштава. Компанија којој сте дали кредит или банкарску гаранцију је можда у већинском власништву друге компаније која послује на такав начин да њени добављачи у свом раду угрожавају природно окружење. Акција бојкота која може бити покренута према компанији која не послује етички, може у свом локалном појављивању да има манифестацију позива на бојкот вашим депозитарима/осигураницима јер ви “подржавате” компаније које послују супротно највишим етичким принципима! Како се снаћи у овом “минском пољу” укрштених интереса, у коме један “погрешан” корак може да изазове нежељене последице? На веб сајту британске организације “Етички потрошач” налази се списак свих текућих акција бојкота у Великој Британији. Ланац продавница козметичке робе Супердруг је под бојкотом као “колатерална жртва” чињенице да је њихов власник истовремено и власник енергетске компаније која улаже у експлоатацију нафте из уљног шкриљца у Канади, што за последицу има уништење природне околине. Детаљна упутства за све оне који желе да се придруже бојкоту су на веб сајту Етичког потрошача . Канада је далеко, али је Супердруг самоуслуга одмах иза ћошка, ништа лакше него задовољити сопствени осећај за правду и жељу за активним учешћем у светским догађајима преласком у радњу са друге стране улице! Имајући у виду овако развијену потрошачку свест и спремност на акцију, није ни чудо да управо у Великој Британији расте број универзитета који нуде посебне курсеве друштвено одговорног предузетништва, са тенденцијом прерастања појединачних курсева у двогодишње, па и четворогодишње школовање.
Ендрју Хејворд (легендарни председник компаније ЦБС у периоду 1996-2005) је 2009. написао у Харвард Бизнис Ривју да је “данас свака компанија медијска компанија”, имајући при том у виду информациону експлозију у којој је све теже изборити се за медијски утицај и допрети до клијената. Разматрајући последице ове изјаве, можемо да додамо да је једна од последица развоја Интернет сервиса да је данас сваки потрошач “истраживачки новинар”. Када су пре више од 30 година Боб Вудворд и Карл Бернштајн разоткрили Вотергејт аферу прислушкивања и директно допринели оставци америчког председника Никсона, слављени су као хероји истраживачког новинарства, а многи професионални новинари су се угледали на њих, често и по цену сопствене безбедности, па и живота. Конзументи ових медијских садржаја су најчешће били сасвим пасивни, а могућност јавног медијског утицаја се сводила на “писма читалаца”. 

Умрежени Клијент (о коме смо детаљније писали у прошлом броју) је потенцијално најбоље информисани купац свих времена. Обиље информација које су непрестано на располагању дају никад раније виђену моћ у односу на понуђаче. А ту су и стотине “пријатеља” и “пратилаца” на друштвеним мрежама од којих ће увек бар неколико њих бити расположено да подели своја искуства и своја убеђења са вама, али истовремено и стотинама својих пријатеља. Не ради се само о могућности да Умрежени Клијент квалификовано одабере најбољег понуђача за себе, већ и да, захваљујући развоју нових сервиса на Интернету, пређе од пасивног информисања у конкретну “акцију”, заједно са другима који деле његов интерес.