Можемо ли без Интернета?

-Хоћеш ли ми писати?
-Наравно да хоћу, сваки дан.

У америчким школама су се управо на друштвеним мрежама (Фејсбук) појавили нови облици ђачког мобинга, по много чему неупоредиво тежи од оног на који смо се већ (нажалост) навикли. Разлика је у томе што се од виртуелног мобинга не може побећи – ако се ученик упише у другу школу (са жељом за новим почетком), у новом одељењу ће га одмах препознати по профилу на друштвеној мрежи који га прати много комплетније и свеобухватније него некадашње „карактеристике” од којих смо ”стрепели” пре 40-50 година. Пре него што олако „забраните” коришћење друштвених мрежа (што је и технички неизводљиво имајући у виду високу пенетрацију мобилних уређаја), размислите о томе да иста технологија може да се употреби на сасвим другачији начин. Учитељица разредне наставе у основној школи у Панчеву користи Фејсбук странице да многе педагошке активности повеже и са децом и са њиховим родитељима. На њеном друштвеном профилу су обавештења о: распореду часова, променама смене, родитељским састанцима, систематским прегледима, такмичењима и резултатима такмичења, позоришним и биоскопским представама, важним стварима које треба да се понесу у школу и слично. Ту ће се наћи и објаве фотографија и видео-снимака са часова, такмичења, рођендана, школе у природи, разних приредби. Ђаци ће наћи материјал за одговарајуће наставне јединице, видео записе о важним личностима, белешке о важним датумима (догодило се на данашњи дан), препоруке књига за читање… Родитељи ће наћи занимљиве чланке у вези са развојним потребама деце, школски календар, правилнике о: екскурзијама, школи у природи, оцењивању, насиљу итд. Покренута је интерактивна активност међу ђацима „Препоручио бих другу да прочита…“ , у којој једни другима препоручују омиљене књиге тако што пронађу сличицу исте на интернету, копирају је и напишу кратак садржај о томе зашто је препоручују. У плану је и да се започне игра „Погоди ко је тајанствена личност!“ Учитељица започиње игру тако што објави слику познате личности (писца, песника, композитора и сл.), а ученици погађају о коме је реч. Игра се наставља тако што ученици проналазе што више назива дела те личности. Победник је онај који испише највише. Његово право је да следећи зада тајанствену личност. Фејсбук акција „Лајк” служи учитељици као повратна информација о примљеном и прочитаном обавештењу.
Када је земљотрес погодио Краљево (3. новембра у 2 ујутро), корисници Твитер друштвене мреже су прве инофрмације о земљотресу имали од других твитераша после 7 минута, много пре него што су информације добили од било ког јавног медијског сервиса. Једна банка је преко своје Фејсбук странице организовала одлазак добровољаца на викенд-рашчишћавање рушевина у Краљеву, а „Лајк” је служио да се пријавите за одлазак (банка је плаћала превоз).
Можемо ли да замислимо да се лишимо Интернета? Они старији, којима се Интернет појавио у зрелом животном добу, вероватно и могу много лакше од млађих, који не знају да је постојало и време у коме широкопојасни Интернет није био део уобичајене стамбене инфраструктуре. Као што ни аутор ових редова не може уверљиво да замисли да се вода не добија из славине, већ да се по њу мора ићи у двориште на бунар, што је била реалност многих из претходне генерације.
fut bez inter Тако би без Интернета опет слали писма нашим исељеницима, рачуне би плаћали само у пошти и банци (па какав год да је напољу кијамет), родитељи би се виђали са учитељицом на родитељским састанцима и дану отворених врата, авио карте би смо куповали само у пословницама и туристичким агенцијама…….
Наша привреда, која је део глобалне привредне инфраструктуре, не само да не би била конкурентна, већ би била скоро потпуно онемогућена у функционисању. Замислите данас да покушавате да комуницирате са пословним партнерима само преко телефона, факса и курирске службе? Пре него што би сте поштом/факсом и примили захтев за понудом (ако би неко и хтео да вам га пошаље, осим јавних тендера), ваш потенцијални купац би своју набавку извршио код неког другог, а ви би сте се питали зашто вас нико и не зове и зашто су у поштанском сандучету само рекламе. Док би сте ви ујутро чекали да вам курир донесе извод из банке у коме је извештај о томе шта се јуче дешавало на вашем рачуну, ваша конкуренција би у реалном времену вршила робно-новчане трансакције.
Опасности, које нам реално прете у виртуелном свету, нису ни у чему преувеличане, у том погледу будућност је много црња него што сада можемо и да претпоставимо. Све то није разлог да се одустане од коришћења свих Интернет сервиса (чији број непрестано расте), него управо мотивација да се сталном обуком оспособљавамо за безбедно коришћење Интернета, јер је то услов нашег економског опстанка.

Ипак, повремено прошетајте парком вашег кућног љубимца у off-line режиму…..

photo: Monica, VPRO Beagle

You may also like...