Etika na mreži

etiketa (franc.)

  • strogo utvrđeni red i način ophođenja na dvoru monarha, u odnosima među diplomatima
  • način otmenog i ukočeno-udvornog društvenog ophođenja,
  • pravila društvenog ophođenja; formalnosti u titulisanju pri pisanju molbi.

Netetik, kao spoj reči “netvork etik”, je skup društvenih konvencija koje omogućavaju interakciju preko mreža, od Usenet-a i mailing listi do blogova i foruma. Ova pravila su opisana u dokumentu IETF (Internet Engineering Task Force) pod oznakom RFC 1855 . Međutim, kao i mnoge druge pojave na Internetu, sam koncept i njegova primena su i dalje u stanju stalne promene, i razlikuju se od jedne zajednice do druge.
Koliko puta vam se desilo da poželite da imate taster Un-Send, kojim bi ste opozvali email koji ste upravo poslali? Sigurno mnogo češće nego što ste poželeli da vratite štampano pismo ili faks koji ste poslali. Šta je to što elektronsku komunikaciju čini toliko drugačijom od dosadašnje uobičajene pismene ili usmene komunikacije sa poslovnim partnerima?

Šta donosi Netetikcija u odnosu na postojeća pravila komunikacije?
Poslovna komunikacija sa okruženjem podrazumeva primenu određenih pravila ophođenja. Osiguranje i finansijski poslovi su „stare“ industrije koje su na raspolaganju zaista imale vekove da razrade sve modalitete komunikacije sa okruženjem, kako sa sopstvenim klijentima (fizičkim i pravnim licima), tako i sa okruženjem (potencijalni klijenti, konkurencija/partneri, država,…). Svaki detalj komunikacije je razrađen u velikom broju mogućih varijanti, iskustvo se prenosi sa jedne generacije na drugu. Tehnološke promene u komunikaciji naravno utiču na promene u formi međusobnog obraćanja – papir je zamenio štavljenu kožu, elektronski zapis je zamenio papir, svojeručni potpis je zamenio pečat u vosku, a elektronski potpis je zamenio svojeručni potpis. Na prvi pogled sve ove promene su samo menjale formu „poruke“, bez uticaja na njen sadržaj. Ako pogledate formu poslovnog pisma i istog takvog pisma poslatog faksom, pa čak i formu odgovarajuće poslovne email poruke – jedva da su primetne razlike. Zašto mislimo da bi Internet, kao najnovija komunikaciona tehnologija, bilo šta suštinski menjao u prirodi poslovne komunikacije?
Internet, kao „mreža svih mreža“, nije samo kanal komunikacije – on je i „mesto“ okupljanja. Premda virtuelno mesto, ipak predstavlja „lokaciju“, a za potrebe vizualizacije tog „mesta“ dovoljno je da zamislite da je ta „lokacija“ upravo ekran vašeg kompjutera/mobilnog uređaja. Svi oni sa kojima komunicirate su u toj istoj tačci, fizička razdaljina efektivno prestaje da postoji. A postoje situacije u kojima svi pričaju u glas i to može da bude mnogo veća buka od one koju doživite na veoma posećenom sajmu ili u pauzi u nekom kongresnom centru. Svi ti glasovi mogu da budu usmereni i samo ka vama u okviru jedne, svima zanimljive diskusije, u kojoj ste baš vi glavna tema (na vašu sreću, ili nesreću, zavisno od toga da li vas hvale ili kude). A moguće je i da se desetine konverzacija obavljaju paralelno, od kojih su neke direktno relevantne za vašu poslovnu sudbinu, a neke nisu. Kako u toj „galami“ uopšte normalno raditi? Kako očuvati ozbiljnost nastupa i imidža građenog decenijama, a opet zadovoljiti potrebe vaših vlasnika odn. klijenata. Ne, nismo se zbunili, pravi vlasnici vaše sudbine su klijenti, zbog kojih vi i postojite. Naravno, ne osporavamo akcionarima njihova vlasnička prava, ali složićete se da ni jednom akcionaru neće biti mnogo stalo do akcija banke ili osiguravajućeg društva koje nema klijente. Klijenti su naši pravi vlasnici i naši pravi šefovi, a svi mi se iz sve snage borimo za njihovu naklonost. Platu zaposlenima „daju“ klijenti, nju ne „daje“ direktor, on je samo usmerava prema kriterijumima ustanovljenim unutar naše organizacije (a mudro je da doprinos u zadovoljavanju potreba klijenata bude jedan od važnih kriterijuma). Naravno, ovo nije članak o sistemu nagrađivanja, već o pravilima komunikacije, a još više o samom poslovnom procesu koji jeste komunikacija. Šta je drugo poslovna aktivnost kojom se bavimo nego stalna razmena informacija između nas i okruženja. Finansijska transakcija koja se obavlja preko Interneta je razmena informacija. Ugovor o osiguranju koji se sklapa preko Interneta je razmena informacija između ugovornih strana. Marketinška kampanja za promociju novog finansijskog proizvoda predstavlja informacioni tok. Veliki ulični bilbord sa slikom zadovoljnog klijenta je „poruka“ koju šaljemo tržištu, kao i email poruka koju pošaljemo onima koji su izrazili želju da primaju takve naše poruke. To su poruke koje „mi“ šaljemo „njima“. To nije razgovor, to je naš monolog, za koji se nadamo da ga druga strana pažljivo sluša (ili barem ponekad samo primeti). Ali, učešće na nekoj diskusionoj listi, ili nekoj od socijalnih mreža je već „razgovor“. A u razgovoru na mreži svih mreža postoje i neka posebna pravila. Njihovo, čak i nehotično, narušavanje, može da se okrene protiv vas, a najgore što može da vam se desi je da vas uhvate u laži, mada je dovoljno loše i da vaša nespretnost, u vidu primenjivanja nekih drugih pravila (primerenih drugim oblicima komunikacije), izazove podsmeh.

You may also like...

Vaš komentar

%d bloggers like this: