Манифест умреженог клијента

Можда је ово прави тренутак да се подсетимо Cluetrain Manifesto , објављеног давне 1999. Многе од, тада објављених, 95 теза су пре 11 година изгледале сувише футуристичке – у смислу врло удаљене и мало вероватне будућности. Неке од њих су у прво време звучале исувише претенциозно, што се могло приписати уобичајеној надобудности заљубљеника у нове технологије. Међутим, погледајмо данас неке од тих теза:
Теза 83.: Желимо да нас 50 милиона узмете онолико озбиљно колико једног новинара из Wall Street Journal-а.
Теза 95.: Будимо се и повезујемо међу собом. Посматрамо. Али не чекамо.
Данас се број корисника Интернета у свету приближава бројци од 2 милијарде, а само Facebook има 500 милиона чланова, од чега преко 2 милиона у Србији. Друштвени (економски) утицај који ти људи имају не долази само из њиховог броја, већ пре свега из новог квалитета њихове међусобне повезаности. Могућност тренутне међусобне размене великог броја информација доноси нови квалитет на “глокалном” нивоу (истовремено глобалном и локалном). Оно што је добро познато је људска жеља за међусобном разменом информација и емоција (“дружење” је старије од “лајковања статуса”), али оно што је ново је могућност потпуног потирања просторне раздвојености. Други, још важнији, ефекат нове виртуелне реалности је синхронизовано умножавање појединих међуљудских трансакција, захваљујући технологијама умрежавања – једну вашу објаву “статуса” ће истовремено видети ваших (просечно на Facebookу) 130 пријатеља, а ако само неки од њих ту информацију пренесу својим “пријатељима” јасно је да се информације шире огромном брзином (много брже од “преријског пожара”). Да ли ће нам се овај нови начин комуникације свидети више од старог толико да пожелимо да он постане доминантан у друштвеној комуникацији? Ако путујете градским превозом погледајте колико сапутника има слушалице у ушима и чим седну отварају тастатуре својих мобилних уређаја ради комуникације са неким ко није у њиховој физичкој близини, али је увек на виртуелном “суседном седишту”. Према јесењем истраживању American Expres OPEN Monitor-а за мала и средња предузећа, чак 40% предузећа из МСП сектора користи неку од друштвених мрежа у пословне сврхе. Пре годину дана тај проценат је био свега 10%. Зависно од очекивања, неки аналитичари овај податак виде као фантастичан годишњи раст од 400%, а неки други су разочарани што још увек 60% МСП не користи друштвене мреже.
Када је Кристофер Карфи пре 6 година (октобар 2004.) објавио Манифест Умреженог Клијента недвосмислено се позвао на Cluetrain Manifesto као инспирацију. У то време је Facebook још увек био у повоју – само као локални адресар за неколико америчких универзитета. Тиме су још вредније ове тезе које је Карфи објавио онда када већина људи није ни слутила какве ће последице имати друштвени аспекти Веб 2.0 окружења.

о Манифест Умреженог Клијента

• ЈА желим да нешто кажем!
• ЈА нећу да радим са идиотима!
• ЈА хоћу да знам кад нешто није у реду и хоћу да знам шта радите да отклоните проблем!
• ЈА хоћу да помогнем у прављењу оних ствари за које сматрам да ће бити корисне.
• ЈА не желим да ме икада више позове продавац. ИКАД ВИШЕ!
• Осим ако имате нешто што ми је корисно, а онда то хоћу за јуче!
• ЈА желим да купујем по мом распореду, не по вашем.
• Не занима ме што је крај вашег кварталног периода!
• ЈА желим да знам каква је ваша процедура продаје.
• ЈА желим да знам када сте нешто погрешили. Радо ћу вам рећи шта сте добро урадили. Можда ћу вам чак рећи шта ради ваша конкуренција….
• ЈА ћу пословати са компанијама које се понашају на транспарентан и етички начин!
• ЈА желим да знам шта је следеће. Ми смо у партнерском односу…..куда ћемо ићи даље?