Познајете ли Фредија Стаура?
Ако у вашој организацији забраните приступ друштвеним мрежама преко Интернет линка, како ћете забранити приступ преко мобилних уређаја (телефона) који ће ускоро постати доминантно технолошко средство за приступ друштвеним мрежама? Уместо да забраните коришћење друштвених мрежа (којих? Само Фејсбук или још неке – YуТубе, Твитер, флицкр, Бебо, Линкедин) наступите проактивно, обучавајући ваше запослене не само како да заштите себе и организацију у којој раде, већ како да искористе ову нову појаву на личну и корпоративну добробит.Свест о посебном значају безбедносног аспекта у коришћењу друштвених мрежа на Интернету је показао и оснивач Фејсбука, Марк Цукерберг, који је у свом отвореном писму корисницима поводом обележавања 350 милиона чланова најавио функционалне измене које су усмерене на повећање сигурности чланова. Безбедност података (односно чланова) се неминовно појављује као примарни проблем када се погледа да је Фејсбук добио 50 милиона нових чланова у само два и по месеца (15.09.2009.-01.12.2009.). Није неопходно да сте сигурносни експерт да би сте закључили да је скуп од 350 милиона људи, коме сваки дан приступи по 700 хиљада нових чланова, безбедносно критичан и захтева посебне сигурносне мере.
Оно што је посебно занимљиво за све који раде у индустрији осигурања је питање које је први пут постављено ове године а које гласи – Да ли наплаћивати више премије корисницима друштвених мрежа на Интернету?! Мајкл Фрејжер је бивши провалник који је напустио свој првобитни занат и сада се бави унапређењем заштите од провала, а постао је изузетно познат после ББЦ серије Победи лопова (Beat the Burglar). За потребе енглеске осигуравајуће куће Легал & Генерал он је прошлог лета (24.јули – 03. август 2009) учествовао у истраживању чији су резултати објављени као Извештај о Дигиталним криминалцима у коме је недвосмислено закључено да активности на друштвеним мрежама на Интернету повећавају вероватноћу излагања појединаца провалницима. Испитано је 2000 корисника друштвених мрежа на Интернету, од којих скоро половина (48%) није показала да је уопште свесна сигурносних ризика које доноси он-лине дружење. Спремност да прихвати као “пријатеља” потпуно непознату особу само на основу привлачне фотографије на профилу је показало 47% испитаника. При том је упадљиво већи број мушкараца (59%) који се повезују на основу добро одабране фотографије, него жена (42%). Комбинација личних података и података о кретању ( колико сте оваквих порука видели на Фејсбук зиду ваших пријатеља “управо крећемо на егзотично двонедељно путовање”) удружена са подацима који се могу добити преко сервиса као што је Гоогле Еартх и Стреет Виеw представљају праву “самоуслугу” за провалнике. Када појединци тако спремно “типују” сами себе, тешко је замерити данашњим провалницима што се не устежу да са неколико кликова сазнају кад је ко одсутан, али исто тако и какав му је имовни статус (односно какав се плен може очекивати у празном стану или кући) и какве су безбедносне мере примењене.
За осигуравајуће куће овакво истраживање даје две препоруке. Неопходно је да се корисници едукују о опасностима некритичког коришћења друштвених мрежа на Интернету. Улагање у едукацију корисника ће се свакако исплатити кроз мању исплату одштетних захтева. Сигурносни ризици које доноси коришћење друштвених мрежа на Интернету јесу фактор који треба узети у обзир приликом одређивања висине премија, али то није тривијалан задатак, када се узме уобзир да се ради о појавама које су сасвим нове и у којима још увек нема довољно статистички поузданих података. Ма колико активности у виртуелном свету могу да делују необавезно или само као игра, финансијске последице у реалном свету могу да буду значајне – а то значи негативне по осигураваче. Ако и не желите да у вашем пословању користите друштвене мреже на Интернету, то не значи да нећете трпети последице активности ваших осигураника на тим друштвеним мрежама.
photo: WikimediaCommons, sophos
