Телеком- продаја

Догма о неефикасности државних предузећа је дуго била неупитна. Нама, који смо одрасли у периоду “самоуправног социјализма”, то је било нешто што се подразумева – ако хоћеш да нешто буде урађено квалитетно, брзо, макар и скупље, онда то завршаваш код “приватника”, јер у “државној” фирми ће то бити лошије, уз обавезно кашњење, макар и јефтиније……
То је било време у коме су се неки монополи подразумевали као “природни”. То су били производња и дистрибуција електричне енергије, све врсте комуналних услуга, али и телекомуникације. Да не буде забуне, тезу о “природном монополу у телекомуникацијама” није први изнео Лењин (а ни Кардељ), већ Теодор Вели , 1907. док је био председник А,Т & Т. Захваљујући вишедеценијској успешној имплементацији Веиловог аксиома, никада нећемо сазнати да ли су се телекомуникације у свету брже развијале зато што су у свакој земљи у дугом периоду биле “приородни монопол”, или би се можда област телекомуникација много брже развијала да је од почетка била подвргнута тржишној провери.
У Србији монопол Телекома Србија а.д. у области фиксне телефоније званично (и формално) не постоји од јуна 2005. Како ствари фактички стоје скоро 5 година касније можете да проверите сами – покушајте да добијете услугу јавне фиксне телекомуникационе мреже код неког другог оператора. Исто важи и за АДСЛ услугу. Пре него што кажете да барем ту имамо развијено тржиште (228 регистрованих предузећа за пружање услуга Интернета) покушајте да решите технички проблем на вашој АДСЛ конекцији у петак поподне! Ствари се неће померити са мртве тачке (уз сву љубазност службе подршке вашег провајдера) до понедељка. Све АДСЛ линије свих Интернет провајдера још увек завршавају код једног јединог оператора – Телеком Србија а.д. То што сте се за вашег провајдера одлучили зато што има 24×7 подршку, не значи да ћете решити ваш проблем заиста у било које доба дана или ноћи, јер и ваш провајдер зависи од радног времена јединог надпровајдера за АДСЛ услугу, а познато је да је ланац онолико јак колико је јака најслабија карика, а не најјача. telekom-srbija-1


У оваквој констелацији на тржишту телекомуникационих услуга да ли је уопште за крајњег корисника битно каква је структура власништва Телеком Србија а.д.? То акционарско друштво, основано 1997., је до сада неколико пута мењало структуру власника – ПТТ. Предузеће за Телекомуникације “Телеком Србија” је 09.јуна 1997. конституисано као мешовито акционарско друштво у коме ЈП ПТТ “Србија” контролише 51 посто капитала, “СТЕТ” (Италија), 29 посто и ОТЕ (Грчка) 20 посто капитала. Онда је 28. децемба 2002. ЈП ПТТ саобраћаја “Србија”, договором постигнутим у Риму, откупило од “Телекома Италија” део од 29 одсто акција које је ова фирма имала у “Телекому Србија”, чиме је Пошта Србије постала власник укупно 80 одсто деоница Телекома. Поред ових промена у структури власништва, и власницима се мењала структура власништва. Тако је ДојчеТелеком у мају 2008 купио 25% ОТЕ-а , а затим је у јуну 2009 свој удео повећао на 30% . Најновија вест, из марта 2010 , је да грчка влада размишља о продаји још 10% удела у ОТЕ свом немачком партнеру, који је прошле године имао 2 милијарде прихода од ОТЕ-а. Да поновимо још једном, ДТ је у мају 2008 платио 3,2 милијарде еура за 25% ОТЕ, да би већ у 2009. имао од свог улагања приход од 2 милијарде еура. Нема се шта замерити власницима и руководству ДТ, они се труде да побољшају своје пословање, а профитабилна улагања су један од начина. Питање се пре може поставити онима који продају свој удео у некој телекомуникационој компанији – зашто ви нисте у стању да из постојеће фирме извучете толики приход и профит? Зашто би менаџерски тим у државном или јавном предузећу (а Телеком Србија а.д. није ни чисто државно, а поготову не јавно предузеће) био инхерентно неспособнији да ефикасно води компанију? Скорашња изјава актуелне министарке за телекомуникације и информационо друштво врло јасно говори о томе где је тајна ефикасног управљања:
“Са друге стране, Јасна Матић подсећа да је политика свих влада од 2000. наовамо да државна предузећа треба приватизовати јер нису ефикасна. “Када погледате пословне књиге Телекома видите да ефикасност постоји само у делу где постоји конкуренција, односно у делу мобилне телефоније, где је Телеком морао да инвестира да би одржао корак”, казала је Матићева.”

You may also like...

Ваш коментар

%d bloggers like this: