Telekom- prodaja

Dogma o neefikasnosti državnih preduzeća je dugo bila neupitna. Nama, koji smo odrasli u periodu “samoupravnog socijalizma”, to je bilo nešto što se podrazumeva – ako hoćeš da nešto bude urađeno kvalitetno, brzo, makar i skuplje, onda to završavaš kod “privatnika”, jer u “državnoj” firmi će to biti lošije, uz obavezno kašnjenje, makar i jeftinije……
To je bilo vreme u kome su se neki monopoli podrazumevali kao “prirodni”. To su bili proizvodnja i distribucija električne energije, sve vrste komunalnih usluga, ali i telekomunikacije. Da ne bude zabune, tezu o “prirodnom monopolu u telekomunikacijama” nije prvi izneo Lenjin (a ni Kardelj), već Teodor Veli , 1907. dok je bio predsednik A,T & T. Zahvaljujući višedecenijskoj uspešnoj implementaciji Veilovog aksioma, nikada nećemo saznati da li su se telekomunikacije u svetu brže razvijale zato što su u svakoj zemlji u dugom periodu bile “priorodni monopol”, ili bi se možda oblast telekomunikacija mnogo brže razvijala da je od početka bila podvrgnuta tržišnoj proveri.
U Srbiji monopol Telekoma Srbija a.d. u oblasti fiksne telefonije zvanično (i formalno) ne postoji od juna 2005. Kako stvari faktički stoje skoro 5 godina kasnije možete da proverite sami – pokušajte da dobijete uslugu javne fiksne telekomunikacione mreže kod nekog drugog operatora. Isto važi i za ADSL uslugu. Pre nego što kažete da barem tu imamo razvijeno tržište (228 registrovanih preduzeća za pružanje usluga Interneta) pokušajte da rešite tehnički problem na vašoj ADSL konekciji u petak popodne! Stvari se neće pomeriti sa mrtve tačke (uz svu ljubaznost službe podrške vašeg provajdera) do ponedeljka. Sve ADSL linije svih Internet provajdera još uvek završavaju kod jednog jedinog operatora – Telekom Srbija a.d. To što ste se za vašeg provajdera odlučili zato što ima 24×7 podršku, ne znači da ćete rešiti vaš problem zaista u bilo koje doba dana ili noći, jer i vaš provajder zavisi od radnog vremena jedinog nadprovajdera za ADSL uslugu, a poznato je da je lanac onoliko jak koliko je jaka najslabija karika, a ne najjača. telekom-srbija-1


U ovakvoj konstelaciji na tržištu telekomunikacionih usluga da li je uopšte za krajnjeg korisnika bitno kakva je struktura vlasništva Telekom Srbija a.d.? To akcionarsko društvo, osnovano 1997., je do sada nekoliko puta menjalo strukturu vlasnika – PTT. Preduzeće za Telekomunikacije “Telekom Srbija” je 09.juna 1997. konstituisano kao mešovito akcionarsko društvo u kome JP PTT “Srbija” kontroliše 51 posto kapitala, “STET” (Italija), 29 posto i OTE (Grčka) 20 posto kapitala. Onda je 28. decemba 2002. JP PTT saobraćaja “Srbija”, dogovorom postignutim u Rimu, otkupilo od “Telekoma Italija” deo od 29 odsto akcija koje je ova firma imala u “Telekomu Srbija”, čime je Pošta Srbije postala vlasnik ukupno 80 odsto deonica Telekoma. Pored ovih promena u strukturi vlasništva, i vlasnicima se menjala struktura vlasništva. Tako je DojčeTelekom u maju 2008 kupio 25% OTE-a , a zatim je u junu 2009 svoj udeo povećao na 30% . Najnovija vest, iz marta 2010 , je da grčka vlada razmišlja o prodaji još 10% udela u OTE svom nemačkom partneru, koji je prošle godine imao 2 milijarde prihoda od OTE-a. Da ponovimo još jednom, DT je u maju 2008 platio 3,2 milijarde eura za 25% OTE, da bi već u 2009. imao od svog ulaganja prihod od 2 milijarde eura. Nema se šta zameriti vlasnicima i rukovodstvu DT, oni se trude da poboljšaju svoje poslovanje, a profitabilna ulaganja su jedan od načina. Pitanje se pre može postaviti onima koji prodaju svoj udeo u nekoj telekomunikacionoj kompaniji – zašto vi niste u stanju da iz postojeće firme izvučete toliki prihod i profit? Zašto bi menadžerski tim u državnom ili javnom preduzeću (a Telekom Srbija a.d. nije ni čisto državno, a pogotovu ne javno preduzeće) bio inherentno nesposobniji da efikasno vodi kompaniju? Skorašnja izjava aktuelne ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo vrlo jasno govori o tome gde je tajna efikasnog upravljanja:
“Sa druge strane, Jasna Matić podseća da je politika svih vlada od 2000. naovamo da državna preduzeća treba privatizovati jer nisu efikasna. “Kada pogledate poslovne knjige Telekoma vidite da efikasnost postoji samo u delu gde postoji konkurencija, odnosno u delu mobilne telefonije, gde je Telekom morao da investira da bi održao korak”, kazala je Matićeva.”

You may also like...

Vaš komentar

%d bloggers like this: