Na početku mislite o kraju

Osnovali ste preduzeće sa namerom da prodajete uvoznu robu renomiranog, svetski poznatog, proizvođača robe široke potrošnje, ili možda proizvođača specijalizovane opreme. Posle dugih pregovora dobili ste pravo da koristite svetski poznati međunarodni žig u svom poslovanju, osnovali ste firmu i u njenom imenu iskoristili svetski poznato ime – logično, zar ne? Taj brend će vam svakako pomoći da na tržištu ostvarite početnu prednost zahvaljujući u velikoj meri i svima poznatom imenu. Godinama se saradnja sa stranim partnerom odvija na obostrano zadovoljstvo, prodaja raste, kao i tržišni udeo. Registrovali ste i odgovarajući internet domen. Na njemu ste postavili veb sajt, koji je najverovatnije prevedena slika-i-prilika veb sajta vašeg inostranog partnera. Podrazumeva se da ćete svu službenu prepisku obavljati sa adresa e-pošte koristeći vaš internet domen, a ne domen vašeg internet provajdera ili nekog od besplatnih servisa e-pošte.

A onda nešto krene nepredviđeno – odnosi sa najvažnijim (možda i jedinim) dobavljačem se poremete, ne možete više da sarađujete kao ranije i na kraju dođe do raskida ugovora. Kakve su sve posledice koje vas čekaju? Raskidanjem ugovora gubite pravo na dalje korišćenje svetski poznatog žiga na tržištu. Možda ste se pripremili za taj trenutak tako što ste obogatili svoj prodajni program drugim brendovima, a možda i drugim uslugama – jer u međuvremenu ste i vi osvojili neke veštine koje mogu da se plasiraju na tržištu.

Čiji je vaš internet domen

A šta će biti sa internet domenom? Kome će da pripadne internet domen, koji ste na početku registrovali na svoju firmu kao registranta domena? Tada vam je odgovaralo da domen sadrži naziv svetski poznatog brenda. Po završetku saradnje možete da očekujete da će vaš nekadašnji partner da zatraži da se registracija domena prebaci na njega, čime stiče punu kontrolu i nad svim servisima koji su se bazirali na tom internet domenu – kako veb sajt, tako i sva elektronska pošta.

Rešavanje sporova u vezi naziva domena

Sporovi povodom registrovanih .RS i .СРБ domena rešavaju se pred Komisijom za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena pri Privrednoj komori Srbije. Postupak je regulisan Pravilnikom o postupku za rešavanje sporova povodom registracije nacionalnih internet domena, koji donosi Konferencija suosnivača RNIDS-a. Arbitražni postupak traje po pravilu do 60 dana od dana podnošenja tužbe. Arbitražna odluka je konačna i protiv nje nema mesta žalbi. Činom registracije naziva internet domena ste i prihvatili nadležnost Arbitraže, ali vas to ne ograničava u kasnijem eventualnom sudskom postupku. Sve arbitražne odluke se objavljuju javno, na internet prezentaciji RNIDS-a, na ovoj adresi.

Kako je izgledao jedan takav arbitražni postupak možete da vidite u javno objavljenoj Odluci u sporu o nazivu domena ehrle.co.rs na ovoj adresi. Odluka je do sada najduža, sa 26 strana obrazloženja i 6 strana izdvojenog mišljenja jednog od arbitara. Preporučujem vam da pročitate obrazloženje odluke, čak i ako niste pravni stručnjak. Biće vam veoma korisno da vidite koje su sve aktivnosti tokom godina preduzimali tužilac i registrant domena u odnosu na korišćenje zaštićenog žiga tužioca, kao i kakvu težinu pojedine aktivnosti imaju u razmatranju od strane arbitara.

U poslednjih 10 godina ukupno su donete 34 odluke o arbitraži. Sa manje od četiri arbitraže godišnje možemo da zaključimo da naš nacionalni domenski prostor (sa preko 106.000 .rs i 2500 .срб domena) još uvek nije poprište čestih sporova oko vlasništva nad nacionalnim internet domenima. Proporcionalno sa porastom broja registrovanih domena, a posebno ekonomske vrednosti poslovnih aktivnosti koje se odvijaju u nacionalnom domenskom prostoru možemo da očekujemo porast broja sporova oko naziva internet domena.

Kako se priremiti za domenski rastanak?

Ako je prikazani slučaj možda netipičan, razmislite o mnogo češćoj situaciji potencijalnih sporova oko vlasništva nad nacionalnim internet domenima. Veoma je česta pojava da privredno društvo osnivaju dva ili više partnera. Osnivački akt po pravilu precizira koliki je čiji udeo u osnivačkom kapitalu. Ako se preduzeće jednog dana prodaje ili likvidira jasno je koliki je čiji udeo u aktivi i pasivi preduzeća, ali šta će biti sa nazivom internet domena? Kako podeliti naziv internet domena ako se posle više godina uspešnog rada partneri odluče na podelu imovine i osnivanje zasebnih preduzeća? Ko će da zadrži postojeći naziv internet domena, a ko će morati da registruje novi naziv internet domena – sa novom adresom veb sajta i novim adresama e-pošte? Ovo je posebno važno ako se i nova preduzeća bave istom delatnošću i nadaju se nastavku saradnje sa delom postojećih korisnika. Buduće razdvajanje partnera ne mora uopšte da bude rezultat nesporazuma, već želje da se efektivnije i efikasnije zadovolje potrebe tržišta. Domen je samo jedan i ne može se “razdvojiti” na ravne časti. Dobra pozicija u rezultatima pretraživanja je sticana godinama, bilo “organski” bilo plaćanjem reklama, a svakako kvalitetnim sadržajem. Ono što je manje vidljivo, ali ništa manje važno, su adresari vaših partnera, koji sadrže vaše adrese e-pošte na prvobitnom domenu. Aktivne partnere ćete još i obavestiti o novoj adresi e-pošte, ali šta je sa svima onima kojima ste ostavljali vizit-karte sa starom adresom i koji će vam se možda javiti godinama kasnije? Kao i sa svima koji su sačuvali kontakt podatke sa vašeg veb sajta kao podsetnik za kasniji kontakt. Eksponencijalni porast broja korisnika na internetu čini sve težim da ostvarite iole značajnu vidljivost vašeg on-lajn segmenta poslovanja, a za mnoge je to i jedini način ostvarivanja interakcije sa okolinom. Vaš identitet u virtuelnom prostoru se zasniva na vašem domenu, a ne na domenu vašeg internet provajdera ili vlasnika besplatnog servisa e-pošte. U prvom slučaju ste samostalni i jednoznačno određeni, a u drugom slučaju ste jedan od više hiljada ili miliona korisnika nečijeg servisa.

Ako je vaš domen na nacionalnom .co.rs ili .pr.срб domenu vlasnik može da bude samo privredni subjekt. Ako je vaš domen na nacionalnom .rs ili .срб domenu, vlasnik može da bude pravno ili fizičko lice. U drugom slučaju situacija je jednostavnija, ako ste jedini vlasnik i zatvarate preduzeće ili preduzetničku radnju možete (pre nego što to učinite) da izvršite prenos vlasništva nad internet domenom sa preduzeća (preduzetničke radnje) na svoje ime. Ovo može da bude korisno za buduće aktivnosti, kao i da vam pomogne da sačuvate kontakt sa svima koji su sa vama komunicirali na toj adresi e-pošte.

Poslovna adresa E-pošte

Razmotrimo dodatno zakonsku obavezu svih pravnih subjekata da imaju zakonsku obavezu da Agenciji za privredne registre dostave adresu e-pošte za komunikaciju sa ovim državnim organom. Ako već imate registrovano preduzeće ili preduzetničku radnju, a do sada to niste uradili imajte na umu da je rok za dostavu adrese e-pošte Agenciji za privredne registre 1.oktobar 2019.

Potrebno je da popunite dva obrasca:

  1.  Prvim obrascem se identifikujete i naznačite kakvu vrstu promene tražite (promena adrese e-pošte) i možete da ga preuzmete na ovoj adresi:
  2. Drugim obrascem – DODATAK 31 definišete vašu adresu e-pošte i možete da ga preuzmete na ovoj adresi:

U trenutku pisanja ovog teksta još uvek nije moguće poslati zahtev elektronskom poštom, ali pošto je ova opcija predviđena nadamo se da će uskoro biti moguća. Zašto baš odabrati nacionalni domenski prostor, u trenutku kada postoji već 1530 internet domena najvišeg nivoa, a taj broj je daleko od konačnog. Pročitajte članak na ovoj adresi.

Ako osnivate novo preduzeće ili preduzetničku radnju pred vas se postavlja sledeći problem – preduzeće ne možete da osnujete bez podataka o adresi e-pošte, ali da bi ste registrovali nacionalni domen na preduzeće ili preduzetničku radnju kao registranta i na njemu odgovarajuću adresu e-pošte morate da prvo budete pravno lice ili preduzetnik. Kako razrešiti ovaj problem. Jedan od načina je da prvo prijavite adresu e-pošte sa nekog od besplatnih servisa e-pošte ili adresu koju ste dobili od svog internet servis provajdera. Kada registrujete preduzeće popunite formulare koje smo vam pokazali i pošaljete APR-u, kako bi vaša adresa e-pošte bila usklađena sa nazivom internet domena na kome se najverovatnije nalazi i vaš veb sajt. Mnogi su to i do sada radili, šta više, u komunikaciji sa partnerima i dalje koriste adresu e-pošte sa nekog od besplatnih servisa, ne razmišljajući previše o tome kakvu marketinšku poruku šaljete svim vašim korespondentima. Svaki put kada šaljete ili primate poruku sa desne strane znaka @ nije naziv vašeg domena (firme, brenda, događaja) već besplatnog servisa e-pošte. Ako zaista želite da koristite takav nalog (npr. zbog prostora koji vam je na raspolaganju) iako imate sopstveni internet domen, možete da presumerite vašu adresu e-pošte tako da se poruke isporučuju na adresu besplatnog servisa e-pošte. Javnost će videti vaš internet domen i na njemu veb sajt/blog, kao i vašu adresu e-pošte.

Druga mogućnost koju imate na raspolaganju za prijavu adrese e-pošte prilikom osnivanja novog pravnog lica ili preduzetnika je da registrujete nacionalni .rs domen, koji mogu da registruju i pravna i fizička lica. Ako ste jedini osnivač pravnog lica ovo na početku nije problem, ali ako imate partnere preporučujem da vrlo precizno sa njima dogovorite uslove pod kojima ćete registrovati naziv interent domena na vaše ime i prijaviti adresu e-pošte (npr. office@naziv_domena.rs). Posle osnivanja pravnog lica, možete da izvršite transfer vlasništva naziva internet domena sa vas kao fizičkog lica na pravno lice koje ste osnovali. Preporučujem da i u tom slučaju jasno i nedvosmisleno (međusobnim ugovorom) precizirate uslove pod kojima će se naslediti status registranta u slučaju prestanka postojanja pravnog lica ili promene njegove forme ili strukture vlasništva.

Kada se radi o nacionalnom .co.rs ili .pr.срб domenu, ovo ne možete da uradite jer su ovi domenski prostori namenjeni za poslovne korisnike, bez obzira na to da li su pravna lica ili preduzetnici, ali ne i za fizička lica. Za korišćenje tih domenskih prostora neophodno je da prvo registrujete vaše pravno lice.

Obnova internet domena

Imajte na umu da naziv internet domena nije svojina, već usluga koju vam pruža Registar nacionalnog internet domena, posredstvom nekog od ovlašćenih registara za period koji ste odredili prilikom registracije ili obnove naziva internet domena. Taj period je definisan brojem celih godina, od 1 do 10, na koliko ste registrovali ili obnovili domen. Naziv internet domena možete da obnavljate koliko želite, 10 godina nije ograničenje ukupnog trajanja na koji registrujete naziv internet domena, već najduži period na koji domen može da bude registrovan u svakom trenutku. Obnavljate ga onoliko godina koliko vam odgovara, ali i kada pomislite da više nemate potrebu za određenim nazivom internet domena, razmislite da li ćete odmah prestati da obnavljate registraciju. Ako je internet domen namenjen nekom vašem brendu ili događaju, vrlo često se po prestanku korišćenja brenda ili završetku događaja obustavi dalja obnova registracije naziva internet domena. Imajte na umu da je naziv internet domena po prestanku registracije ponovo slobodan za registraciju bilo kom zainteresovanom registrantu. Na drugim sajtovima/blogovima ili na društvenim mrežama se nalaze objave sa linkovima koji ukazuju na taj domen. Da li će vam odgovarati da se u buduće na tom domenu nađe npr. pornografski sadržaj. Takva „neprijatnost“ se desila poznatom svetskom kečap brendu (Heinz) koji je, po prestanku promotivne akcije, koja je trajala od 2012 do 2014, dopustio da domen istekne, jer je ispunio namenu za koju je registrovan. Svaki domen, po isteku, postaje slobodan za registraciju, a ovaj domen (nacionalni nemački sagsmithheinz.de) je registrovao nemački porno sajt. Više detalja o ovom slučaju možete da pročitate na ovoj adresi.

Ako vam ovo ne izgleda kao veliki reputacioni problem, pomislite da vaš nekadašnji naziv internet domena može da registruje upravo vaš tržišni konkurent?

Koliko vaših partnera u svojim adresarima ima vašu adresu e-pošte baziranu na internet domenu koji više nećete obnavljati. U koliko pretraživača se nalaze (i nalaziće se još dugo vremena) rezultati pretrage koji ukazuju na vaš internet domen?

Registracija internet domena je kraj početka

Upravljanje nazivom internet domena koji koristite je skup većeg broja aktivnosti o čijim posledicama morate dobro da razmislite unapred i da vaše aktivnosti planirate shodno dugoročnim poslovnim planovima. Ceo proces počinje mnogo pre samog čina registracije – od trenutka kada prvi put pomislite da vam je za uspešan nastup u digitalnom okruženju neophodan internet domen.  Kao i pre svake druge strateške poslovne aktivnosti prvo ćete ispitati tržište, raspoloživost željenog naziva internet domena u svim domenskim prostorima za koje smatrate da su vam značajni (sada ili u budućnosti), kao i odgovarajućih korisničkih imena (profila) na društvenim mrežama. Ako ste aktivni, ili planirate aktivnosti na međunarodnom tržištu, proverite kako vaš naziv internet domena zvuči i na drugim jezicima i u drugim kulturama. Imajte na umu da u nacionalnom .rs domenskom prostoru na raspolaganju imate čak 67 latiničnih znakova iz jezika svih nacionalnih manjina u Srbiji, a u .срб domenu ćiriličke znake svih nacionalnih manjina u Srbiji koje koriste ćirilicu. Trud i troškovi koje utrošite na pripremne aktivnosti će vam se višestruko vratiti u budućnosti.

Zbog svega navedenog naziv internet domena uvek birajte imajući u vidu duži vremenski period njegovog korišćenja i dodirne tačke sa korisnicima u željenom domenskom prostoru kao i svim drugim mogućim internet lokacijama na kojima ćete na konzistentan način ostvariti interakciju sa željenim partnerima.

You may also like...

Vaš komentar

%d bloggers like this: